Lovorvišnja

Lovorvišnja

Lovorvišnja

Lovorvišnja /Prunus laurocerasus/ predstavlja zimzeleni žbun ili drvo. Biljka je poznata kao; zeleniče, zelenčica, lovorkasta trešnja i ladonja. Lovorvišnja ima jako razvijen korenski sistem i stablo koje dostiže visinu do 2 metra.

Listovi lovorvišnje su zimzeleni, kožati, sjajani odozgo, mat odozdo. Cvetovi biljke su beli, sitni, stoje na kratkim drškama, sakupljeni po 20-30 u ispravljenom cvastu kao grožđe, izlaze iz pazuha prošlogodišnjih listova. Plod je sa jednom košticom, okrugao, liči na višnju.

Lovorvišnja je rasprostranjena u Maloj Aziji, Balkanskom poluostrvu itd. Kod nas se sreće u jugoistočnoj Srbiji na planini Ostrozub gde joj je najseverozapadniji deo areala. U Bugarskoj se može naći na severnim padimama Srednje Stare planine, od Etropskog do Kotelnskog Balkana (do 1400 m nadmorske visine) u Strandži (do 200 m nadmorske visine). Lovorvišnja se široko kultiviše u parkovima.

Vrste lovorvišnje

Najšire rasprostranjena je vrsta za pravljenje žive ograde (Laurocerasus officinalis, Prunus laurocerasus). Bez orezivanja ona može da dostigne do 4, 5 m visinu, ali najčešće se reže, da se oblikuje šrioka živa ograda, pošto osim što raste u visinu, žbun se širi i do 2 m. Ređe se uzgajaj Portugalska lovorvišnja (L. lusitanica, Prunus lusitanica), čiji su listovi sitnji, a drške cvetaju crveno. Cveta u junu sa aromatičnim cvetovima, koji se kasnije zamenjuju ljubičastim plodovima.

Sadržaj lovorvišnje

U sadržaj biljke se ubraja cianogeni glukozid amigdalin, prulaurazin i njegov sterioizomer prunazin, koji kod enzimnog raspadanja odvaja jaku kiselinu. Lovorvišnja sadrži još do 0, 5 % eteričnog ulja, tanina, masnog ulja i voska. U semenkama biljke su otkriveni glukozidi, masno ulje i eterično ulje. Kora sadrži do 11 % tanina.

Sakupljanje i čuvanje lovorivšnje

Lovorvišnja cveta od aprila do jula. Od biljke se beru samo sveži listovi /Folia Laurocerasi/, a jun u jul su najodgovarajući meseci za branje. Biraju se zdravi listovi, koji nisu napadnuti od insekata, koji su sačuvali svoju zelenu boju. Odabrani materijal se sakuplja u korpe, džakove od tankog materijalom itd. Važno je da se ne popari biljka za vreme branja.

Gajenje lovorvišnje

Kao što smo već rekli, lovorvišnja je odgovarajuća za sađenje živih ograda. Njena krošnja i listovi su lepi i efektni. Ona je biljka koja može da se navikne, ali uprkos tome treba da se prate neka osnovna pravila prilikom sađenja i gajenja. Najbolje da se biljka razvija na poluhladu ili u potpunom hladu. Direktna sunčeva svetlost šteti listovima, a jaka promaja tokom zime može dovesti do promrzlina.

Preporučuje se da zemljište gde će se saditi da bude karbonatno, duboko, vlažno i bogato hranljivim sastojcima, da se biljka razvija bez problema. Lovorvišnja se ramnožava semenkama koje se sakupljaju nakon sazrevanja. Sadi se u obliku šahovske table u dva reda. Nakon što se zasati, žbunovi se dobro zalivanju i režu nisko.

Na taj način se pomaže da se zgusne ograda. Drvo treba da se seče redovno, da bi se oblikovali. Potrebno je da se đubri bar jednom u mesecdana sa mineralnim đubrivima da bi se zemljušte hranilo. Osim što se od lovorvišnje prave žive ograde, ona se koristi i pojedinačno za sadnju. Može se videti u mnogim parkovima.

Koristi od lovorvišnje

Biljka se uporebljava zavodu od lovorvišnje Aqua Laurocerasi, koja sadrži 1% cijanovodonika. Takođe, lovorvišnja se koristi za pripremu lekova protiv bolova. Dejstvo pritiv bolova je zbog toga što sadrži amigdalin. Prilikom njegovog rastvaranja u crevima se odvaja jaka kiselina koja deluje protiv stresa.

Biljka blagotvorno deluje i kod bolova u želucu, crevima, kod žučne krize, grčeva u bubrezima, bolne menstruacije, hemoroida, gnojnih rana. Pomaže kod bolova u stomaku (bubrezima, žuči, čirevima, grčevima), kod suvog iritirajućeg kašlja, bolne menstruacije itd. Preporučuje se kod nesanice, pošto deluje kao lekovi za spavanje.

Postoje dokazi da napitak od listova lovorvišnje može da se koristi spoljašnje protiv opadanja kose. Takođe i kao sredstvo za oporavak kože, gde se nalaze čirevi. Hladan napitak od svežih listova lovorvišnje se koristi i kod astme i kod upale očiju.

Biljka lovorvišnja

Lovorvišnja se koristi za poboljšanje ukusa nekih lekova. Od razlaganja benzel dehidcijanohidrina se dobija slobodan benzaldehid, koji ima prijatan miris i koristi se za aromazovanje u poslastičarskoj i sapunskoj industriji.

U prošlosti su se listovi i kora lovorvišnje koristili za štavljenje kože. Narodna veterinarska medicina je koristila biljku za lečenje bolesti šapa kod životinja.

Narodna medicina sa lovorvišnjom

Ruska narodna medicina preporučuje kašu od plodova lovorvišnje kod stomačno-crevnih problema i nesanice. Smesa se prirpema tako što se 200 g plodova očisti od koštica, izgnječi viljuškom i pomeša sa malo šećera. Od kaše se uzima po jedna kašičica tri puta dnevno nakon jela.

Kod grčeva u stomaku i crevima se prirpema napitak od 2 supene kašike isečenih listova lovorvišnje, prelivenih sa 500 ml vrele vode. Napitak ostavite da stoji 15 minuta i procedite. Uzimajte po 2-3 supene kašike Od glavobolje se možete spasiti tako što izmrvite plodove lovorvišnje i uzimajte od smese po 1 kašičicu zajedno sa malo svežeg mleka.

Štete od lovorvišnje

Butite pažljivi prilikom upotrebe lovorvišnje i ni u kom slučaju nemojte da je uzimate bez lekarskog recepta. Ukoliko je pripremite pogrešno (u domaćim uslovima)ili predozirate sa lovorvišnjom, možete se otrovati.

Toksično dejstvo biljke je zbog toga što se u listovima nalazi glikozid amigdalin, od kojeg se prilikom radpadanja u organizmu stvara cijanovodonična kiselina.

Trovanje sa biljkom se karakteriše gušenjem, glavoboljom, mučninom, povraćanjem i bolovima u želucu. Koža i sluzokoža su jako crvne. U težim slučajevima nastupaju grčevi, gubitak svesti i čak smrt.

Lečenje uključuje izazivanje povraćanja, ispiranje želuca, rastvor kalijum permanganat, sa rastvorom životinjskoh ulja, prečišćavanje solju, veštačko disanje. Kao protivotrov se preporučuje udisanje amil nitrita (4-5 kapljica na maramicu).

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas