Vilino sito /Carlina acanthifolia / predstavlja višegodišnju zeljastu biljku, bez stabla, monokarptna iz porodice Glavočika. Biljka je poznata još i kao beli trn, belotrn, kravljak, kraljevac, kraljevak, kračak, (velika) pupava, pupavac, pupava trava, veliki striček, kompava, prostriljavica, protak, sjekavac, krmski koren, oslobod, sikavac (na Staroj planini poznata je kao šeremetka.
Vilino sito ima debeo, sočan žuto-braon koren, dužine do 1 m. Listovi biljke su 10-30 cm dugi, oko 2 puta duži nego širi, duboko perasto isečeni, bodljikavo nazubljeni, raspoređeni u prizemnoj rozeti, u sredini se razvija krupna korpica, 3-7 cm u prečniku. Spoljšanji listovi korpice su u obliku lista, srednji su poređani kao češalj, a unutrašnji su rašireni.
Svi cvetovi na vilinom situ su cevasti, u početku bledožuti, kasnije crvenkasti/ljubičasti. Plodovi su duguljasti, anemohorija je sa perastim vlasinkama. Vilino sito cveta od juna do septembra. Raste po suvim, travnatim i kamenitim mestima, u šumskim poljanama u celoj džavi, pretežno u planinama. Rasprostranjena je u celoj zemlji do 2000 m nadmorske visine. Osim kod nas, sreće se i u južnoj Evropi.
Istorija vilinog sita
Vilino sito štiti od zlih sila i nosi sreću kući. Ona je specijalna biljka sa kojom se priziva dobro i blagostanje. U prošlosti su se od biljke pravili talismani, koji su štitili domove. Napravljeni talisman se stavlja na vidiljivo mesto u kući, da bi čuvao od raznih mračnih misli, i od lopova, zlih sila, bolesti i loših stvari.
Prema narodnim verovanjima, cvet na vilinom situ probada zlo svojim oštrim bodljama. U isto vreme privlači božiju blagodat, nosi kući zdravlje, razumevanje, bogatstvo i sreću. Ova biljka ne gubi magične moći čak i kada je duže vreme u navedenom domu, toliko jako ga štiti. Stavlja se u kuću ili u kancelariju, i ko uđe u njega, prvo mu pažnja pada na talisman.
Sastav vilinog kola
Vilino sito sadrži 2 % eteričnog ulja. U celoj biljci su nađeni alkaloidi i tanini. Flavonoida i saponina ima samo u nadzemnom delu. U listovima su nađeni srčani glukozidi. U korenu se nalazi smola, do 20 % inolina, jedan enzim zgrušavanja. Od eteričnog ulja je izoliran element sa antibakterijskim dejstvom.
Sakupljanje i čuvanje vilinog sita
U medicinske svrhe se upotrebljava koren vilinog sita - Radix carlinae. Ovaj deo biljke se sakuplja na kraju leta i u jesen (septembar - oktobar), nakon što semenke ploda sazru. Koren se iskopa motikom ili drugim odgovarajućim alatom. Otrese se od zemlje, nadzemni deo se stavlja u kese. Sakupljeni koren se opere brzo tekućom vodom i ostavlja da se ocedi. Iseče se na delove dužine oko 15 cm. Za intenzivnije sušenje, deblji se rascepe po dužini. Stavite na sušenje u tankom sloju (3-4 cm) na ram ii neko platno u provetrive magacine. Ukoliko koristite sušau, temperatura ne treba da bude viša od 35 stepeni.
Koristi od vilinog sita
Vilino sito je tradicionalna lek u narodnoj medicini. Koren biljke se koristi kao stimulans sekrecije, olakšava varenje, stimulans mokrenja, proivupalno, za iskašljavanje i protiv glista. Koristi se i spoljašnje kod osipa i drugih kožnih bolesti.
Vilino sito se pokazalo i kao sredstvo protiv bolova kod hemoroida. Ređe se prepisuje kod malaksalosti, umora, nervne iscrpljenosti itd. Može se koristiti kod lečenja bronhitisa, upala bubrega, rana koje teško zarastaju, izliva krvi, nerava, malaksalosti i glista.
Koristi se za lečenje otoka raznog porekla, tečnosti u stomaku (ascitisa), lošeg varenja, upale mokraćnih pUTeva. U narodnoj medicini se koristi kod čireva i bubuljica, lišajeva po koži, protiv padavice, malaksalosti, paralize (posebno jezika), stomačnih problema i kiseline itd.
Biljka ima blagotvorno dejstvo kod kolitisa, gastritisa, cistitisa, neredovne menstruacije itd. Od cvetova (korpica), nakon što se odstrane listovi, ovčari su pravili rešetke za ceđenje vode za piće.
Odvarak od korena vilinog sita se pije kod ascitisa, prehlada, bolesti bubrega i bešike, za čišćenej krvi, kod hemorioida, kožnih osipa, lišajeva, malaksalosti, padavice, paralize (posebno jezika). Vilino sito se definiše kao bugarski žen-šen. Koristi se cela biljka, najviše koren.
Vilino sito se koristi i u narodnoj veterinarskoj medicini kao efikasno sredstvo za lečenje nekih bolesti kod konja, i za lečenje nekih bolesti kod svinja. Biljka se koristi kod domaćih životinja, pomešana sa hranom.
Narodna medicina sa vilinim sitom
Narodna medicina predlaže odvarak od vilinog sita kao sredstvo za lečenje otoka (ascitisa), koji dovode do ciroze jetre. Osim toga, napitak se koristi kao sredstvo za iskašljavanje kod opstruktivne bolesti pluća, kao protivupalno sredstvo kod bolesti mokraćnih puteva i parenhima bubrega.
20 g korena se stavlja u 900 ml vrele vode, vri 10 minuta, pije se u četiri puta po 200 ml.
Napitak se promenjuje i kao alkoholni napitak u odnosu 1:10 u dozi, uzima se po 15-20 kapljica 2-3 puta dnevno, u obliku napitka pripremljenog na sledeći način: 15 g sitno iseckane biljke se preliva sa 500 ml vrele vode. Stoji 20 minuta. Nakon što se tečnost ohladi i procedi, količina se pije u roku od dva dana.
Preporučuje se takođe unos na vrh noža, izmrvljen koren, nekoliko meseci, 2-3 puta dnevno.
Vilino sito se preporučuje i za spoljašnje korišćenje inficiranih rana i kod furunkula (čira na kožu). Za spoljašnju primenu se preporučuje kuvanje 50 g isečene biljke (korena) u 500 ml vode u trajanju od 30 minuta.
Naša narodna medicina preporučuje sledeći recept sa vilinim sitom protiv hemoroida. Uzima se samo nadzemni deo biljke i stavlja u 2.5 l vode. Smesa vri dok ne ostane 2 l. Poje se u roku od 48 sati.
Kod prehlada, vilino sito se uzima u obliku odvarka: 2 supene kašike korena se preliva sa 500 ml vrele vode i stoji 20-30 minuta i pije 2 dana, po 50-80 ml, 30 minuta pre jela.
Komentari