Limuntus je vinska kiselina koja se koristi u kulinarske svrhe. predstavlja beli kristalni prah sa jakim kiselim ukusom, koji podseća na koncentrat limuna. Danas se limuntus dobija sintetičkim putem, dok se pre kisela supstanca dobija kroz destilaciju vinskog škarta.
U suštini, limuntus je pogrešan naziv u prodavnicama za vinsku kiselinu. Koristi se kao začin u kulinarstvu, koji ima široku upotrebu. Sama reč "limuntus" dolazi iz turskog - limontuzu (limon "limun" + tuz "so", pa znači "so sa ukusom limuna") i zato je pravilno da se piše limuntus, a ne limuntozu.
Limuntus se može nać u malim kesicama, na kojima velikim slovima piše limunska kiselina. Ovaj trik za prodaju limuntusa se uselio u prodavnice još pre 1989. godine se sačuvao do danas. U većini slučaja proizvod kao što je limuntus je sintetički dobijena vinska kiselina, a ne limunska kiselina.
Prema definiciji, vinska kiselina predstavlja kristalnu organsku kiselinu. Može se naći u mnogim biljkama, a najviše u grožđu i urmama. Ona je jedna od glavnih kiselina u vinu koje se u kulinarstvu koriste kao dodatak raznim namirnicama, kako bi dobile kiselkast ukus. Limuntus se koristi i kao antioksidant.
Vinska kiselina se drugačije naziva i tartarik kiselina, jer soli koje se nalaze u njoj se zovu tartariti. Oni predstavljaju dihirokside koji su derivati dikarboksilne kiseline. Osim što je značenje reči opisano u rečniku, limuntus se pominje i u sanovniku. Prema sanovniku, ako se sanja limunuts, to znači da će biti protraćeno vreme, propuštenu sreću ili nerealizovane mogućnosti.
Istorija limuntusa
istoriju ove kiseline možemo propratiti kroz prošlost, čak do 80. godine, kada se prvi put dobila od kalijum tartarat. U drevnosti je on bio poznat kao vinski kamen (tartar).
Za prethodnika današnjeg limuntusa treba da smo zahvalni persijskom hemičaru Džabir ibn Hajanu, koji je doprineo u odnosu na druge slične i osnovne hemijske procese, koji se primenjuju i dan danas.
Savremeni proces za dobijanje vinske kiseline/limuntus je otkrio 1769. godine Karl Vilhem Šeele.
1832. godine Žan Batist Bio otkriva tzv. hiralnost (optičku izometriju) vinske kiseline. Ovaj naučnik je posmatrao sposobnost da rotira ravan polarizovane svetlosti.
Sa ovim istraživanjima je prethodio Luj Paster, koji je radio na sintezi 1847. godine. Tada je Paster proučavao oblike kristale vinkse kiseline i ustanovio je da su asimetrični. Pastor je naučnik koji je prvi dobio čistu probu od L(+) - vinska kiselina.
Kulinarska upotreba limuntusa
Limuntus se koristi u obliku rastvora. Uzima se 1 kašičica smese i rastvara se u 3 kašičice tople vode. Dobijeni sok podseća na sok od limuna i zato se često koristi kao njegova zamena. Sok od jednog limuna je jednak približno 5 g kristalne kiseline ili dve kašičice rastvora nje.
Limuntus ili njegov rastvor možete dodati u svako jelo ili sos, za koji želite da ima ukus limuna, blago kiselkast ukus. Čak i popularan i omiljen mnogima, majonez, može se napraviti u kućnim uslovima ako se doda prstohvat ili dva limuntusa.
Vinska kiselina se koristi i kao vrsta konzervansa za pravljenje slatka, marmelade i džema. Obično se dodaje već gotovom, kuvanom slatku, 1 - 2 minuta pre nego što se skloni sa vatre i da se rasporedi u tegle.
Limuntus se može primeniti i van kulinarstva. Koristi se kao rastvor u domaćinstvu i čišćenje zaprljanih površina.
Koristi od limuntusa
Smatra se da se uz pomoć limuntusa otkloniti glavobolja. Stavite malo limuntusa na vrh kašičice i rastvorite u malo vode. Dobijeni rastvor popijte.
Limuntus se koristi i kao sredstvo za ulepšavanje. Ako imate farbanu kosu i želite povratite prirodnu boju, sve što treba da uradite je da operete kosu sa limuntusom nekoliko puta u toku sedmice.
Vinska kiselina, slično kao i sirće se koristi i za vraćanje svežine porvću i voću. Većina prodavača na pijaci primenjuju tu metodu, kako bi mogli da prodaju voće i povrće. U posudu od 25 litara se rastvara limunska kiselina i potapa se sparušeno voće i povrće i treba da odstoji 15-20 minuta.
Limuntus, kao i sirće, ima sposobnost da neutrališe nitrate u voću i povrću. Preporučuje se da se povrće konzumira sa limunom, jer sadržaj vitamina C u njemu sprečava transformaciju nitrata i formiranje nitrozamina. Obično pod uticajem veće temperature nitrati se transformišu u nitrite, koji su veoma opasni i štetni za zdravlje čoveka.
Komentari