Rusa /Chelidonium majus/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice makova. Njena stabiljka je sivkasta i razgranata i dostiže visinu između 30-90 cm, može biti ogoljena ili da bude prekrivena mekim dlačicama. Listovi ruse su uspravni, donji listovi imaju drške, a gornji su ogoljeni.
Cvetovi su sakupljeni u 2-6 proste štitaste cvasti, koje se nalaze između gornjih listova. Imaju čašicu od 2 žuto-zelena listića. Venac se sastoji od 4 latice i ima jarkožutu boju. Latice su mnogobrojne. Plod ruse je mahuna, čija je dužina 5 cm. Puca na dva dela. Cela biljka sadrži žuto-narandžasti mlečni sok. Cveta od maja do juna.
Kod nas se ova bijka može sresti na vlažnim mestima gde preovladava hladovina oko bašta. Rusa se može sresti i sa nazivom - zmijsko mleko, rosopas, lastina trava, lisajnica.
Sastav ruse
Mlečni sok od sveže biljke sadrži alkaloide čija količina varira /oko 3%/. Oni se uglavnom vezuju sa helidonovom kiselinom, ali mogu biti i soli limunske i jabučne kiseline.
Alkaloidi u mleku ruse se dele u tri grupe - grupa proptina, grupa protopina, grupa protoberberina i grupa benzofenantridina.
Predstavinic poslednje grupe su helaritrin, sangvinarin, helidionin, homohelidonin. Od njih je najjači helidonin. Ova biljka sadrži 0.4% helidonin. Takođe, ona sadrži saponine, neke organske kiseline, vitamin C, provitamin A, flavonoidi, itd.
Branje i čuvanje ruse
U lekovite svrhe se bere nadzemni, ali i podzemni deo ruse, kao i svež sok. Nadzemni deo biljke se bere početkom cvetanja.
Seče se na 10 cm od zemlje, ali se pazi da kada se seče, da se ne ošteti. Suši se u hladovini. Listovi osušene biljke su odozdo sivi, a odozgo svetlozelene boje, biljka nem amiris, ali ima gorak ukus. Čuva se na suvom i tamnom mestu, sa dosta strujanja vazduha.
Koristi od ruse
Dosta ljudi smatra da je rusa samo korov. Međutim, ona ima svojstvo da pročišćava krv i odličan je saveznik u borbi sa teškim oboljenjima jetre. Pošto pročišćava krvi i jetru, ova biljka poboljšava razmeu materija.
Rusa se koristi za lečenje oboljenja bubrega i žuči. Helidonin ju rusi potiskuje centralni nervni sistem, ima analgetski efekat, deluje sedativno i ublažava bolove.
U velikim dozama sangvinarin poboljšava peristaltiku creva i aktivira sekreciju pljuvačke. Ova biljka ima spazmolitično dejstvo, podstiče rad jetre, reguliše ubrzan puls, snižava krvni pritisak.
Velika maljavost kod žena se najverovatnije javlja kao posledica porblema sa bubrezima. Neki smatraju da mazanje određenog mesta sokom od ruse može pomoći kod problema dlakavosti. Sok se može dobiti pomoću sokovnika. Čuva se u frižideru i efikasan je 6 meseci.
U dermatologiji se rusa koristi za lečenje lišajeva, bradavica, žuljeva, ekcema, raka kože. Biljka pomaže i kod psorijaze.
Sangvirtrin u biljku u vidu ekstrakta ima široku primenu u stomatologiji za lečenje gnojnih desni i stomatitisa. U ginekoligiji se kroisti kod erozija na grliću materice.
Narodna medicina i rusa
U narodnoj medicni se koristi ekstrakt od ruse za razna oboljenja. Sveži sok od nadzemnog dela biljka se preporučuje za spoljašnju upotrebu kod bradavica, tragova pigmentacije, kurjeg oka.
Ova biljka se korist i za ubrzavanje zarastanje rana. Čaj od ruse se preporučuje i za lečenje ascitisa, koji se javlja udruženo sa cirozom jetre.
1 kašika biljke treba da se prelije sa 500 ml kipuće vode i ostavlja se tako sat vremena. Dobijeni ekstrakt se procedi i dozira se po 1 čaša rakije 3-4 puta dnevno.
Štetnost ruse
Lečenje preparatima sa rusom treba se sprovoditi pod lekarskim nadzorom. Velike doze ovih preparata prouzrokuju trovanje, čiji su simptomi velika žeđ i osećajtežine u glavi, halucinacije i vrtoglavica.
