Način pripreme
Rerna - 200 stepeni.
Ravan pleh, obložen papirom za pečenje.
Radite mikserom, ali možete i mesiti ručno.
U posudu miksera sipajte kvasac i šećer, dodajte mlaku vodu. Ostavite da nadođe oko 10-15 minuta.
Pomešajte brašna i so i dodajte u dva-tri puta u kvasac u posudi miksera. Zamesite testo na niskoj brzini i sipajte lagano maslinovo ulje. Zamesite glatko testo, ako je potrebno možete dodati 1 do 3 supene kašike vode ili dok se ne odvoji od ivica posude. Izvadite i stavite u posudu, namazanu maslinovim uljem oko 1 sat.
Još u početnu ugrevanja rerne, stavite praznu metalnu posudu na dno da se ugreje, a kad stavite đevreke, sipajte vodu da se napravi vlaga od pare.
U ravan pleh sipajte susam.
U toploj vodi rastvorite med.
Nadošlo testo podelite na 10 jednkih delova, oko 100 g svako parče i razvucite rukama na fitilj oko 30-35 cm. Ako se testo slučajno lepi po radnoj površini, ne bi trebalo, namažite ga sa malo maslinovog ulja, ne dodajte više brašna nego što je navedeno u receptu.
Oblikujte vence, zalepite ih na kraju. Možete i uviti, po izboru je.
Svaki đevrek potopite u medenu vodu, a nakon toga u tanjir sa susamom, uvaljajte ih. Poređajte u pleh.
Pecite na 200 stepeni oko 15-20 minuta, a one koji su uvijeni malo više.
Servirajte sa voćem, maslinovim uljem, slatkom, po izboru je.
Solunski đevrek je jedan od najrasprostranjenijih uličnih doručaka. Ne postoji čovek koji se šetao Solunom, a da nije kupio ovaj raskošan, mali, jeftin đevrek. Uprkos tome što je preplavio Solun, od je rasprostranjen u celoj Grčkoj. Možete ga pripremiti samo od belog brašna, miksom dve vrste - belo i crno, integralno, sa susamom ili bez, sa tahinijem itd.
Recept je jednostavan - od brašna, vode, kvasca, malo šećera i malo meda, može se jesti u svako doba, dok se šetamo ulicama Soluna. Mnogo Grka ga kupuje za ručak i jede sa voćem, malo maslinovog ulja sa balsamikom ili parčetom sira. Jedina tajna ovog ukusnog đevreka je u kvalitetnom susamu.
Klasičan đevrek je u Solunu počeo da se pravi od strane Grčkih izbeglica iz Male Azije 1923. godine. Oni su sa sobom doneli đevreke i u početku su ih nudili u velikim plehovima koje su nosili na glavama.
Đevrek nije registrovan, ali se povezuje sa Solunom, zato što njegova istorija počinje još u vreme Vizantijske imperije.
Tradicija njegove pripreme traje i do danas, skoro je nepromenjena, nudi se takođe u Turskoj, pod imenom Solunski đevrek. Đevreci se mogu videti po centralnim ulicama Soluna, ali i na plaži - u korpama ili iza staklenih vitrina.
Đevrek se pravi brzo, nije teško, koristila sam dve vrste brašna. Otkinuto testo je bilo 100 g svako, ali da bi bili jiš hrskaviji može biti manje od 100 g, da bi bilo još tanji i da se poveća broj đevreka.
