Način pripreme
Pirinač basmati se odgaja u podnožju Himalaja u severozapadnoj Indiji. Smatra se za hranjljivi sastojak koji pravi velike promene u kulinarstvu.
Veoma se razlikuje od običnog belog pirinča i to se oseća kada se kuva. Oseća se specifičan miris i prefinjen ukus. Sličan miris imaju beli hleb i jasminov pirinač. Ovaj miris duguje specijalnim klimatskim specifikacijama u regionu u kojem se gaji.
Reč basmati u prevodu sa hindi jezika znači aromatičan. Ova sorta je sa pravom zove Kralj pirinča. Pirinčana zrna su duga i tanka i prilikom kuvanja se još više izdužuje, ne menjaju širinu.
Pirinač je voljen od strane kuvara širom sveta, zato što ostaje mekan i mrvi se.
Odgovara kako za prilog, tako i za mesa sa sosevima, takođe i jela sa povrćem.
Za njegovu pripremu postoji nekoliko nijansi kojih treba da se pridržavate.
Pranje pirinča je važno i značajno, zato se pere u hladnoj vodi oko 5-6 puta da bi pao sav skrob koji sadrži. Za tu namenu se prodaju specijane cediljke koje se jednokratno potapaju u vodu.
Količina vode koja se dodaje u principu je napisana na pakovanju i treba da se pištuje, ali je obično 1 šolja pirinča na 2 1/2 šolje vode.
Oprani pirinač stavljamo u šerpu sa debelim dnom, to je važno, da se ne bi lepio za vreme kuvanja. Možemo dodati 1 supenu kašiku maslinovog ulja da bi ukus bio bogariji, koru od limuna, prstohvat -dva sveže samlevenog bibera, prstohvat-dva ruzmarina, so i 1 mali lovorovl list.
Stavljamo na jaku vatru sa poklopcem da provri brzo, a nakon toga smanjujemo i ostavljamo da se krčka dok ne upije vodu, to bude za oko 15 minuta. Skidamo sa vatre i ostavljamo sa poklopcem još 5 minuta. Obavezno promešamo viljuškom, vadimo koru od limuna i lovorov list, i basmati pirinač je gotov.
U principu se ne stavlja kalup, ne pritiska se, on ne treba da se zalepi, nego da ostane rovit, da bi mogla da se vide njegova idealna zrna.
Komentari