Način pripreme
Maline, koje su u sebe sakupile sve poznate mirisne arome, sazrele na letnjem suncu, očistimo i operemo pažljivo.
Dok je još mokro voće stavljamo u emajliranu ili staklenu posudu (ja koristim vatrostalnu posudu visokih zidova) i posipamo ga šećerom u prahu. Dodajemo sok od limuna, da sačuva boju malina tokom kuvanja! Pokrivamo ga streč folijom i stavljamo u frižider na dva dana.
Promešamo voće nekoliko put drvenom kašikom, da se istopi šećer (ne mogu nikako da ostanu cele, jer je malina delikatno voće, zato je ukus slatka neodoljiv).
Tako mirisno voće odvaja voćni sirup i nije potrebno da dodajemo vodu.
Sledećeg dana pažljivo odvajamo voće rešetkastom kašikom. Sipamo sirup koji se odvojio u emajliranu posudu.
Na laganoj vatri zagrevamo smesu, mešajući neprestano drenom varjačom.
Nikada ne sakupljam penu. Jednostavno je potapam s vremena na vreme rešetkastom kašikom. Ovaj trik sam naučila iz starih sveski s receptima. Nakon toga ona iščezne.
Kuvam oko 20 minuta na umerenoj temperaturi, nakon čega sklanjam posudu sa ringle i ostavljam da se ohladi.
Nakon oko 1-2 sata (a najbolje sledećeg dana) dodajem voće, mešam pažljivo i ponovo zagrevam na laganoj vatri.
Slatko se kuva do željene gustine. Proveravam razultat kašikom, dok se ne stvori puteljak od sirupa.
Deset minuta pre nego što sklonim posudu sa ringle dodajem limunsku kiselinu.
Sipam slatko u čiste i suve zagrejane teglice i okrećem poklopcem na dole.
Pokrivam ih krpom brižno, da se postepeno ohlade.
Savet: Želim da pojasnim da količina šećera zavisi od slatkoće voća i ukusa kakav voli vaša porodica. Zato po proceni i željenoj slatkoći možete da zasladite dodatno. Ja sam stavila manje šećera jer mi ne volimo previše slatko, ali svako ima svoje preferencije.
