Dižonski senf se pravi mlevenjem semena slačice, a ima i slučajeva da se seme očuva celo. Ovo seme je seme biljke koja pripada porodici kupusa.
Jedne od najpoznatijih kulinarskih vrsta dižonskog senfa su crni, beli i braon.
Ako sameljete semenke slačice i probate ih, imaće ukus ljutine i biće vam gorke. Sadrže eterična ulja, enzime, mikro elemente, proteine i vitamine, a svi oni zajedno igraju odlučujuću ulogu u kvalitetu ukusa ove biljke.
Supstance koje se nalaze u njoj imaju mnoga lekovita svojstva i koriste se u medicini za lečenje i prevenciju mnogih bolesti.
Još davne 1747. godine, kuvar po imenu Dižon izmislio je senf dodavanjem inćuna, kiselog soka od nezrelog grožđa i kapara.
Od tada, postoje mnoge varijacije dižonskog senfa, tako što se nekim dodaje beli luk, biber, morske alge, estragon i mnogi drugi začini.
A na pitanje šta je tačno dižonski senf odgovor je vrlo jednostavan – to je običan senf u koji se dodaje mnogo različitih sastojaka u različitim razmerama.
I koja je tačno razlika između običnog senfa i Dižonskog senfa?
Najveća razlika između običnog i dižon senfa je u tome što se dižon pravi od specijalnih semenki. Vrlo pažljivo se čiste od ljuski kako bi dobile zlatnu nijansu.
Dižonski senf se pravi od celih semenki slačice koje se ne drobe. Ima francuskih kuvara koji koriste i mlevena zrna, dodajući razne biljke i začine, med, tako da senf ima veoma dobru aromu i delikatan ukus.
Da bi senf bio blag, u njega se dodaje belo vino koje se pravi od grožđa umesto sirćeta.
Pogledajte kako se pravi Dižon senf. A sa njim možete napraviti mnogo preliva za salate i soseve.
