Urme

Urme

Urme su jedno od najstarijeg voća koje čovek gaji. Plod su urmine palme. Gaje se još od davnina u pustinjama Severne Afrike i Bliskog Istoka, gde su urme jedan od glavnih izvora hrane već hiljadama godina. Postoje i podaci prema kojima su urme na pomenutim prostorima bile cenjene još pre 4000 godina.

Kod nas se urme obično prodaju sušene i zapakovane. Sveže urme su tvrđe i nisu toliko ukusne. Kada sazru, dobijaju narandžastu boju, a nakon fermentacije tamnobraon. Jedna urmina palma srednje veličine može dati od 45 - 90 kg plodova. Ove palme obično žive oko 100 - 200 godina, a počnu da daju plodove tek kada palma navrši 10 - 15 godina.

Urmeimaju dosta ugljenih hidrata i šećera, a prema jednom arapskom verovanju, dovoljno je šest urmi da se pređe cela pustinja, pobede neprijatelji i da se bude sa voljenom. To je i razlog zašto su arapski vojnici pre pohoda nosili sa sobom i čuvali sušene urme. Čak kada nisu nailazili na neku drugu hranu, nekoliko urmi bi bilo sasvim doovljno da utole glad i da imaju energije.

Reč urma potiče iz persijskog jezika, a u naš jezik kroz turski - hurma. Plodovi su dužine 4-8 cm, a postoji preko 1500 vrsta. Sazrevanjem urme gube vlažnost i postaju slatke. Sveže urme imaju jaku aromu i manje su slatke. Kada se osuše, one imaju mnogo više proteina, masti i ugljenih hidrata.

Sastav urmi

Sušeno voće

Urme su veoma dobar izvor energije i tu imaju vodeće mesto u odnosu na drugo voće. Sadrže gotovo sve vitamine, osim vitamina E, a najviše imaju vitamin B5. Sadrže kompleks vitamina koji štite imunitet i povećavaju izdržljivost. Velike količine šećera i fruktoze (oko 75%), organske kiseline, vitamini C, B, P, karoten, fosfor, kalcijum, magnezijum, proteini, tanini, mikroelementi - gvožđe, jod, cink, bakar i dr.

Urme sadrže aktvine antioksidanse. Snižavaju nivo lošeg holesterola, pa čak ga mogu i transformisati. U ovom voću ima dosta gvožđa, magnezijuma i fosfora, vitamina grupe A i B i 23 nezamenljivih aminokiselina, kojih nema u drugom voću.

Prema dijetolozima, deset urmi dnevno je sasvim dovoljno da obezbede potrebne količine magnezijuma, bakra i sumpora, pola dnevne doze gvožđa i četvrtinu norme kalcijuma. U sušenim urmama ima 60 - 70% šećera (uglavnom glukoze i fruktoze) - najveći procenat u odnosu na drugo voće. Sadrže dosta folne kiseline, pa ih čini nezamenljivom namirnicom za trudnice.

U 100 g urmi ima 282 kalorija, 2.45 g belančevina, 75.03 g ugljenih hidrata, 0.39 g masti.

Odabir i čuvanje urmi

Kada kupujete urme, obratite pažnju da li je pakovanje dobro zatvoreno. Plodovi ne treba da budu sa smežuranom kožicom. Ako su urme previše suve, to znači da se nisu sušile na pravilan način ili da su se nepravilno čuvale. Ukus vina kod urmi je posledica posebnih fermenata, što upućuje za nekvalitetnu obradu. Kada prstima stisnete meki deo urme, možete utvrditi da li ima insekata ili nekih oštećenja.

Kada su suve, urme se, kao i drugo sušeno voće, mogu čuvati dugo, i to na sobnoj temperaturi. Njihova hranljiva svojstva ni kvalitet se ne gube godinama. Ne preporučuje se čuvanje urmi na hladnom mestu, u hermetički zatvorenim posudama ili daleko od sučeve svetlosti. Važno je da se urme ne čuvaju u najlonskim kesama, već u platnenim, ali da su prethodno potpoljene u rastvoru od soli, a zatim osušene. To je dobar način da se zaštite od truljenja.

Urme u kulinarstvu

Urme i drugo voće

Iako su deo istočne kulture već hiljadama godina, urme su u Evropi poznate tek pre 100 godina. Ipak, to nije sprečilo da urme brzo postanu deo evropskog kulinarstva. Obično se urme služe sušene, prelivene sokom od limuna ili sa pavlakom. Urme su nerazdvojni deo nekih kolača, sladoleda, kiselog mleka. Sa njima se pravi puding, mus, kao i marmelada. Od urmi se prave razni napici - vino, sake, a pečene semenke urme se koriste kao zamena za kafu.

Koristi od urmi

Prema svom ukusu, hranljivim, lekovitim i dijetetskim svojstvima, urme se nalaze na drugom mestu, odmah iza citrusnog voća. Vitamin B5 ima sposobnost da povećava radnu sposobnost, povećava koncentraciju i pažnju. Kako tvrde dijetolozi, sušene urme poboljšavaju rad mozga sa više od 20%. U urmama se nalaze materije koje su po svojoj strukturi slične aspirinu.

Još drevni iscelitelji su urme koristili za lečenje prehlade i glavobolje. Urme lako utole glad i imaju jedinstvenu moć da povećavaju izdržljivost organizma.

U istočnim zemljama ljudi već hiljadama hodina konzumiraju urme, pa nikako nije iznenađujuća činjenica da tamo ljudi imaju dug životni vek. Urme smanjuju rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema. Dijetolozi preporučuju da se urme jedu kada vam se jede nešto slatko.

One jesu slatke, ali šećeri u njima su bezopasni, tj. fruktoza i glukoza. Vodonik u njima ne povišava nivo insulina u krvi i zato ne uzrokuju hiperglikemijski sindrom, kao što je to slučaj kod običnih slatkiša. Zbog ove činjenice se urme mogu kombinovati sa mastima ili da su potpuno u režimu odvojene ishrane.

Urme u činiji

Postoji i verovanje da jedna jedina urma dnevno i čaša toplog mleka mogu obezbediti potrebne materije. Preporučuje se da se to radi jednom nedeljno, kako bi se orgaizam pročistio. Urme sadrže fluor, koji štiti zube od karijesa, i selen, koji smanjuje rizik od raka i jača imuni sistem. Urme su korisne kod prehlada i dobro su sredstvo za suzbijanje neuhranjenosti.

Urme su posebno korisne za trudnice. One ojačavaju organizam, imaju tonizirajući efekat i održavaju balans minerala. Pozitivno utiče na probleme razmene materija, posebno kod oslabljene funckije štitne žlezde, jer sadrže velike količine joda. Kod povećane kiselosti u želudačnom soku su urme takođe korisne. Ovo istočno voće je veoma moćan saveznik u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i bolesti jetre.

Štetnost urmi

Treba uzeti u obzir da su urme veoma kalorične, pa se ne preporučuje njihova konzumacija u velikim količinama, posebno osobama koje su sklone gojenju. Urme su lepljive, pa se lepe za zube, a to može dovesti i do formiranja naslaga. zato perite zube svaki put nakon konzumacije sušenih urmi.

Često prerada urmi uključuje i upotrebu parafina, koji je štetan za astmu i alergije. Osobama koje imaju probleme sa sistemom za varenje se preporučuje konzumiranje urmi i sušenog voća u kompotu ili tako što se potope u vodu. Budući da sadrže tiramin, koji može utiče na sužavanje krvnih sudova, urme mogu izazvati migrene. Kod kamena u bubregu se takođe ne preporučuje konzumacija urmi, jer sadrže oksalnu kiselinu.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas