Blaženi čkalj /Cnicus benedictus/ narodna imena: babino zelje, benedikta, Benedikova loza je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka iz porodice Glavočika. Koren biljke je vertikalan i razgranat. Stablo blaženog čkalja je veoma razgranato, u nekim delovima u ležećem položaju, dostiže visinu do 40 cm. Listovi biljke su duguljasti, lancetni, nazubljeni, bodljikavi.
Korpa je krupna, okružena listovima na vrhu stabla. Unutrašnji listovi završavaju perastom bodljom. Spoljašnji lsitovi su krupni, travnati i bodljikavi. Cvetovi blaženog čkalja su žuti. Plodovi su cilindrični.
Blaženi čkalj je poreklom iz zapadne Azije, severne Amerike i istočnog dela Mediterana, ali je rasprostranjen i u drugim delovima. Kod nas se biljka sreće po suvim travnatim i kamenitim mestima.
Istorija blaženog čkalja
Blaženi čkalj je mnogo popularan u engleskom govornom području - blagosloveni čičak, ima vekovnu istoriju i gaji se u medicinske svrhe. Dokaz njegove popularnosti se može otkriti i u Šekspirovom delu "Mnogo buke ni oko čega", koji hvali biljku.
Istorija blaženog čkalja u travarskoj medicini je dramatična i slavna. Dokazi o tome datiraju još iz antičkog doba. Stari Grci, a čak i Rimljani su koristili biljku kod magija i prokletstva, isto kao koprivu i trnje.
Izgleda da je blaženi čkalj jedna od najpoznatijih biljaka koja se koristila u Srednjem veku. U starim narodnim predanjima se navodi da biljka čuva od razdraženosti, anksioznosti, zlih duhova i veštica. U isto vreme, biljka je nepravedno proglašena za biljku zla, pošto raste iz grobova.
Martin Luter, vođa religiozne Reformacije i pristalica prirodne medicine, negira ovu tvrdnju o biljci i insistira na tome da napitak od blaženog čkalja deluje smirujuće i protivupalno. Ispostavilo se da je blaženi čkalj korišćen tradicionalno u zemljama kao što su Engleska, Rusija, Kina i Afrika.
Sastav blaženog čkalja
Strukovi sadrže sekskvitorpenski lakton knicin, značajnu količinu sluzi, tanine, smole, tragove nikotiamida, jabukovu kiselinu, tragove eteričnih ulja, gerilalkol, razne mineralne soli. Biljka sadrži i jedan enzim od kog se mleko preseče.
Gajenje blaženog čkalja
Blaženi čkalj nije zahtevna biljka i može rasti skoro svuda, najbolje se oseća u dubokom i ne mnogo vlažnom zemljištu, na sunčevim zravcima i čuvan od vetrovitih mesta.
Biljka se razmnožava semenkama, koje se seju u rano proleće u leje ili na njivu, na rastojanju 30 cm red od reda. Potrebno je da zemljište bude čisto od korova, da bi biljka mogla da se razvija normalno.
Sakupljanje i čuvanje blaženog čkalja
Blaženi čkalj cveta od jula do agvusta. Biljka se sakuplja od juna do jula, od biljke se koriste strukovi i prizemni listovi. Ovi delovi biljke se beru kada se raspuknu prvi cvetovi. Listovi bez lića ne treba da se kidaju.
Sakupljeni materijal se očisti od slučajnih primesa prilikom branja i suši se u provetrivim prostorijama ili u sušari na temperatur do 50 stepeni. Od 4 kg svežih strukova se dobija 1 kg suvih. Suvi strukovi blaženog čkalja treba da sačuvjau svoj prirodan izgled. Sveža biljka ima neprijatan miris koji nakon sušenja nestaje. Ukus biljke je jako gorak.
Koristi od blaženog čkalja
Blaženi čkalj pomaže funkciji želuca, jača sekerciju žuča, poboljšava varenje. Piripusje mu se sposobnost da olakšava izlučavanje mokraćne kiseline. Eksperimentalno je ustanovljeno da blaženi čkalj poboljšava cirkulaciju u nekim oblastima krvnih sudova, stimuliše rad srca, smiruje centralni nervni sistem. Biljka pomaže kod histerije, gihta, malaksalosti i ascitisa.
Biljka se koristi kod povećanja apetita zločeste dece, kod lošeg varenja, malaksalosti nakon teške bolesti, anemije i nekih bolesti bubrega. Ona izaziva preznojavanje i smanjuje temperaturu kod groznice. Koristi se kao smirujuće sredstvo kod kašlja, astme, neuroloških bolova, reume, nekih kožni bolesti /rana koje sporo zarastaju itd./.
Plodovi blaženog čkalja se prilažu kod zatvora. Sok od biljke u svežem stanju se koristi kod ujeda inskata. Koren se prilaže kod rana, otoka itd.
Naša narodna medicina koristi blaženi čkalj još kod upala jetre, malarije, bolova i čireva u želucu i crevima, žutici, peska u bubrezim i bešici, otežanog mokrenja, histeričnih napada i nervne slabosti, malokrvnosti, ateroskleroze.
Spoljašnje se prilaže kod kožnih upala, čireva, hemoroida, čak i raka. Eksperimentalno je ustanovljeno da blaženi čkalj poboljšava cirkulaciju u nekim delovima krvnih sudova i stimuliše rad srca, smiruje centralni nervni sistem.
Blaženi čkalj je veoma popularan u nemačkoj medicini. Koristi se kod menstrualnih problema, a takođe kao protivupalno i antibakterijsko sredstvo. Uprkos tome, biljka nije dovoljno istraživana i njena svojstva nisu potpuno izučena.
Narodna medicina sa blaženim čkaljom
Blaženi čkalj se koristi u narodnoj medicini kao stimulans apetita i poboljšava varenje, kao smirujuće sredstvo kod kašlja, problema sa jetrom i žuči itd. Pripremite napitak od 5-10 g biljke i 400 ml vrele vode. Procedite i uzimajte po 1 supenu kašiku tri puta dnevno.
Koritstite takođe napitak ili poparite biljku (5-10 g na 100 ml vode (pijte 3 puta u trajanju od jedno dana).
Drugi recept koji se preporučuje: 1 supena kašika biljke se prelije sa 400 ml vrele vode i ostavi da stoji 1 sat. Od dobijenog napitka se pije po 1 vinska čaka 4 puta dnevno pre jela.
U narodnoj medicini blaženi čkalj se koristi kod raka. U ovom slučaju izmrvljen na kašu sveža biljka i pomeša se sa istom količinom svežeg pelina i kašičicom amonijum-hlorida. Dobijena smesa se stavlja na mesto zahvaćeno kancerom.
Strukovi, potopljeni na 10 dana u belo vino (u odnosu 1:50 ) se koristi kod škrofuloze. A sok od sveže biljke se upotrebljava kod ujeda insekata.
Smesom od belog pelina i sokom od blaženog čkalja narodni lekari leče gliste. Plod blaženog čkalja se koristi kao purgativno sredstvo.
Štete od blaženog čkalja
Kao i kod svake biljke, treba da se konsultujete sa lekarom pre korišćenja blažeonog čkalja. Balženi čkalj ne treba da se meša sa magarećim trnom ili drugom vrstom gujine trave. Blaženi čkalj se gorak i ako se konzumira u velikim dozama može izazvati povraćanje i dijareju.
Tek 6.5 g može da izazove povraćanje i trovanje. Biljka može da ima ozbiljne negativne posledice na ljude koji uzimaju lekove koji razređuju krv. Blaženi čkalj se koristi tradicionalno za stimulisanje menstruacije i za izazivanje abortusa, zato ne treba da ga koriste trudnice.
