Naprstak /Digitalis/ je vrsta skrivenosemenica jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka iz porodice Zevalica. Rod uključuje oko 20 vrsta zeljastih biljaka i žbunova, rasprostranjenih u Evropi, severnoj Africi, bliskom Istoku i centralnoj Aziji. Listovi većine biljaka ovog roda su uzastopni, prosti, celi. Cvetovi imaju dvoja usta. Tučaka je 4. Navešćemo 5 najrasprostranjenijih vrsta.
Vrste naprstka
Besniče ili vunasti digitalis /Digitalis lanata/ predstavlja višegodišnju ili dvogodišnju zeljastu biljku sa horizontalnim drvenastim rizonom, pojedinačno, slabo razgranato stablo, visine od 30 do 100 cm. Listovi su raspoređeni u rozetu i na vrhu stabla, duguljasto lancetni / lancetni, dužine 6-20 cm, širine 1.5-3.5 cm. Cvetovi su sakupljeni u gust grozdast cvast. Osa cvasta je pokrivena žlezdastim vlasima. Besniče cveta od maja do juna. Raste u travnatim i kamenitim mestima. Može se naći u celoj državi do 1500 m nadmorske visine. Osim kod nas, rasprostranjen je i na Mediteranu.
Krupni naprstak /Digitalis grandiflora/ je višegodišnja zeljasta biljka koja dostiže visinu do 1 m. Cvetovi ove vrste su žuti. Krupni naprstak cveta od maja do jula. On se sreće u šumama i žbunovima. Rasprostranjen je u celoj državi do 1800 m nadmorske visine.
Zeleni naprstak /Digitalis grandiflora/ je višegodišnja zeljasta biljka. Stabla dostižu do 40-80 cm visine. Krunica cvetova je zelenkasto-žuta, okrugla. Ova vrsta cveta u maju i junu. Zelenocvetni naprstak je balkanski endemit - raste samo u zemljama Balkanskom poluostrva.
Digitalis ambigua je višegodišnja zeljasta biljka. Ima kratak, višeglav rizom. Prve godine stvara rozetu od prizemnih lisova. Stablo izraste druge godine. Ono je pravo, do 1 m vidine, nerazgranato, po celoj dužini sa dlačicama. Donji listovi su duguljasto-lancetni, zaoštreni, uzastopni, slabo nazubljeni ili skoro po celoj ivici, sa dlačicama sa obe strane. Cvetovi su svetložuti, krupni. Plod je mnogo semenki u jajastoj kutiji sa semenkama oblika prizme. Ova vrsta cveta u junu-julu. Digitalis ambigua je rasprostranjen i južnoj i srednjoj Evropi, Balkanskom poluostrvu, maloj Aziji, Rusiji. Kod nas raste u šumama, žbunovima, selima, travnatim mestima itd.
Purpurni naprstak /Digitalis purpurea/ je višegodišnja zeljasta biljka, a gaji se kod nas kao dvogodišnja vrsta. Stablo je pravo, nerazgranato, dostiže do 1 m vidine. Listovi su elipsasti, hrapavi, sa mahovinom, a žilice stvaraju gustu mrežu. Prizemni listovi stvaraju rozetu, a druge godine - stabla, cvetove i plodove. Purpurni naprstak je poreklom iz zapadne i srednje Evrope. Kod nas raste u parkovima i baštama kao dekorativna biljka u nekoliko varijanti.
Sastav naprstka
Listovi Digitalis ambigua sadrže digitalisove glukozide. U listovima divlje biljke glavni glikozid je lanatozid A. Otkriveni su još acetildigitoksin, digitoksin i stropezidi. Nađeni su takođe glikozid, digitoksigenin, gitoksigenin, dezacetillantozid A, glukoverodoksin, giditalinum verum. Biljka sadrži još saponine, glavonove glikozide itd. Digitalisovi glikozidi se nalaze i u semenkama biljke.
Besniče sadrži glikozid koji deluje na srce, osnovni deo od kojeg se sastoji i prvi glikozidni digilanid A, diginalid B i diginalid C. Osim toga, izolovani su geni digitoksigenin, gitoksigenin i digoksigenin, a takođe i digikornin, gitorin, enzim digilanidaza, saponini, holin, acetilholin itd.
Gajenje naprstka
Uglavnom se gaje vrste naprstka koji je dvogodišnji. Prve godine formira samo listove, a druge cveta. Neke sorte naprstka imaju životni ciklus koji traje do 4 godine. Ali se biljka može zadržati u bašti i više vremna razmnožavanjem. Odrasle biljke stvaraju semenke koji se sakupljaju kada padnu u zemlju. Tako se pojavljuju mlade biljke.
Naprstak dobro podnosi sušu i zahlađenje. Razvija se na sunčanim mestima, ali raste i u polu hladu, ali je onda veličina cvetova manja. Zemljište na kojem će se biljka uspešno razvijati treba da bude rastresito, plodorodno i da propušta dobro vodu. Brige i naprstku uključuju rednovno da se okopava zemlja, da se čisti od korova i da se đubri mineralnim kompleksnim đubrivom za vreme aktivne sezone cvetanja. Prilikom redovnog otklanjana precvalih cvetova, stvaraju se novi cvetovi.
Sakupljanje i čuvanje naprstka
U medicinske svrhe se najčešće koriste listovi i Digitalis ambigua, besničeta i purpurnog naprstka /Folia Digitalis ambiguae, Folia Digitalis lanatae, Folia Digitalis purpureae/. Beru se listovi u fazi kada pucaju i za vreme cvetanja. Onda imaju najveći sadržaj aktivnih sastojaka. Branje raznih vrsta treba da bude posebno. Potrebno je samo da se beru zdravi listovi koji nemaju fleke i nisu napadnuti od insekata. Ne treba da se beru pocrneli listovi sa flekama ili napadnuti od insekata. Ne treba da se beru listovi koji sadrže žive insekte i larve. Imajte u vidu da ne biljka otrovna i nakon branja ruke treba da operete dobro.
Nakon čišćenja od oštećenih listova, delova stabla i drugih primesa, sakupljeni materijal se odmah stavlja da se suši u sušari, na temperaturi ne višoj od 40 stepeni. Biljka treba da se suši brzo, zato što ako se suši sporo, smanjuje se kvalitet biljke i onda ona nije dobra za upotrebu. Sušenje na suncu se ne preporučuje. Od 6 kg svežij listova besniča ili Digitalis ambigua se dobija 1 kg suvih. Od 7 kg svežih listova purpurnog naprskta se dobija 1 kg suvog.
Suvi listovi purpurnog naprstka su duguljasti - u obliku jajeta, mrve se, zgužvani, tamnozeleni odozgo, filc sivi odozdo, sa karakterističnom gustom mrežom od jako ispupčenih žilica sa donje strane. Miris suvih listova je slab, ali se pojačava nakon što se prelije vrelom vodom. Listovi naprskta treba da se proveravaju o biološkoj aktivnosti svake godine.
Koristi od naprstka
Besniče je tradicionalno sredstvo za lečenje slabosti srca, dispneje i ascitisa. Koristi se i kod krvarenja materice. Besniče poboljšava snabdevanje krvi unutrašnjih organa i pojačava mokrenje.
Besniče jača rad srca, reguliše ritam srca, povećava količinu svakodnevnog urina. Po prvi put profesor Petar Nikolov je dokazao terapeutske mogućnosti ove biljke i njenu uspešnu upotrebu, zajedno sa puprpurnim naprstkom /Digitalis purpurea/. Naprstnik se koristi i kao sirovina u hemijsko-farmaceutskim industrijama za proizvodnju lekova za rad srca, koji se upotrebljavaju samo uz lekarski recept.
Narodna medicina sa naprstkom
Naša narodna medicna preporučuje sledeći recept za napitak od besničeta: Oko 2 supene kašike listova se kuva 5 minuta u 500 ml vode. Stoji 20 minuta. Napitak se pije po 1 supena kašika 3-4 puta dnevno pre jela.
Štete od naprstka
Napici od listova naprskta su veoma toksično i ne treba da se uzimaju bez lekarskog nadzora. Prilikom trovanja naprstkom nastupaju problemi sa varenjem - mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, ponekad dijareja, vrtoglavica, pogoršan vid, suvoća u ustima. Bolesnik odmah treba da se javi na bolničko lečenje. Bolesniku se daje odmah medicinski ugalj.
