Safu /Safou/ poreklom je iz severnih delova Afrike, uključujući Nigeriju, Angolu, Zair, Kamerun, Kongo, Gabon i druge. Sadrži mnogo proteina, triglicerida, masnih kiselina i mnogo vitamina i minerala. To je zimzeleno drvo, koje ima veće, ljubičaste plodove. Neki ljudi ga zovu Maslac od plodova.
Sastav safua
Safu sadrži mnogo aminokiselina i vlakana. Ima skoro 15 g proteina na svakih 100 g voća i skoro isto toliko ugljenih hidrata. Odličan je izvor energije - preko 600 kkal na 100 g.
Takođe sadrži minerale kao što je kalijum za kardiovaskularni sistem i za regulisanje vode, magnezijum za nerve i mozak i kalcijum za zdrave kosti i za regulisanje kiselinske baze.
Sadrži moćne antioksidanse. Ima preko 25 mg vitamina C u 100 g voća. Ima više od 700 mg vitamina A u 100 grama. Oba su važna za izvacivanje slobodnih radikala i za sprečavanje raka.
Ulja iz safua sadrže linolnu kiselinu, stereoidnu kiselinu, oleinsku kiselinu i palmitinsku kiselinu, koje su važne za kardiovaskularni sistem. Safu sadrži tanine, saponine, flavonoide i alkaloide, koji su takođe važni za zdravlje i život. Listovi i koren drvea su bili korišćeni za lečenje dizenterije i tonzilitisa.
Safu sadrži takođe preko 45 % jestivih ulja i mnogo proteina, slično kao avokado. Neki smatraju da od 1/2 hekata drveta safua može da se doboje više od 8 toma ulja i da na taj način može da se izbori za glađu u mnogim državama.
Koristi od safua
Safu se može jesti sirov, ali i kuvan, a takođe se može koristiti i kao životinjska hrana. Ima interesantan interes u kozmetičkoj industriji u korišćenju ulja od safua, koji pun antioksidanasa. Neki safu nazivaju zlatnom minom za ishranu i zdravlje, ali on još uvek nije dovoljno proučen.
Safu u kulinarstvu
Safu se peče 30 minuta, nakon toga se može skuvati sa pirinčem i paradajzom.
Interes za ovo drvo je još uvek mali, ali to treba da se promeni, zato što može pomoći i staviti tačku na glad u svetu.
