17.decembra istočni i zapadni pravoslavni hrišćani slave praznik Svete velikomučenice Varvare. Ona je rođena krajem III veka i umrla je za veru 305. ili 306. godine. Pravoslavna crkva je smatra pokroviteljkom svih iznenada umrlih koji nisu imali vremena za pokajanje i pričešće.
U našoj zemlji praznik Svete Varvare je mešavina jeretičkih i hriščanskih tradicija. Jače je jeretičko verovanje prema kojima svetiteljka štiti decu od bolesi, pre svega od malih boginja izato je popularnija kao Baba Šarka. Dan 4. decembar posebno revnosno slave mlade žene koje imaju malu decu i obeležava se u svakom domu gde raste najmlađa generacija.
Za praznik Baba Šarke posebna trpeza i njeno spremanje je obavezno još uoči 4. decembra. Jela su gotovo jednaka, tako što se svuda pravi pogača. U većini regiona pogača je kupana, tj. testo se kuva dok voda ne ispliva na površinu, posle se oblikuje pogača i peče se. Dodaje se posuda sa medom, posuda sa vodom i krpa za ruke kao poklon za Baba Šarku.
U većini krajeva zemlje se pravi jedno obredno jelo. Kuva se pasulj ili sočivo i daje se za zdravlje dece. Mogu skuvanim pasuljem da se napune paprike i da se ispeku. Jelo se poslužuje za trpezu kao glavno jelo.
Postoji običak Svete Varvare da se kuva kukuruz. Voda u kojoj je kukuruz vrio je zaslađena šećerom. Gotov kukusur se posipa prethodno samlevenim orasima, a može i suvim grožđem, Svaki član porodice, kao i svaki gost se poziva da se počasti kukuruzom da bi bio zdrav, bodar tokom cele godine, zato što jeretička predstava govori da je u zrnu kukuruza koncentrisana energija i snaga koju daje Sunce.
Ovaj praznik u nekim krajevima Bugarske je propraćenobilascima grupa devojaka po kućama. Nazivaju ih varvarke. Devojke su obučene u svoju novu odeću, pevaju obredne pesme i blagosiljaju domaćine. Praznik takođe nazivaju ženski Božić po tim mestima, zato što u obilasku učesvuju samo devojke.
Imendan 17. decembra praznuju sve žene koje nose ime svetice.
