Alergija se naziva Epidemijom XXI veka, zato što broj slučajeva raste svakim danom. Danas više od 30% stanovnika sveta redovno ispoljava alergijske reakcije. Intolerancija na hranu je registrovana kod 3% odraslih i 20% dece: da bi se izborili sa njom i sprečili razvoj komplikacija, potrebno je pridržavati se posebne dijete.
Kada u porodici postoji osoba sa ačergijom, pitanja o meniju postaju ne prosto aktuelna, već i od životnog značaja. Treba ne samo da planirate obilan i ukusan obrok, već i svakodnevno da vodite računa da ishrana ne našteti vašem zdravlju. Tako počinje potraga za receptima u kojima nema alergena. Pokušaćemo da saznamo kakvu hranu bez straha možemo konzumirati prilikom alergija i od koje je bolje da se uzdržavamo.
Koji su uzroci alergija
Neki nutrijenti, kada se progutaju, doživljavaju se kao opasni. Ljudski imunološki sistem daje preosetljivu, previše aktivnu reakciju u borbi protiv njih.
Alergije na hranu su individualne, ali se glavni uzroci mogu podeliti na dve grupe:
- nedostatak enzima u telu, neophodnih za razgradnju i asimilaciju određene materije ili nekoliko komponenti u proizvodu;
- povećana količina proteina ili masti u obroku koje telo ne može apsorbovati zbog starosti ili stanja gastrointestinalnog trakta.
Alergije na hranu najčešće su kod dece. Propustljivost zidova želuca kod deteta je veća nego kod odrasle osobe, a kiselost želučanog soka je niža, osim toga, postoji razlika u mikroflori. Time se stvaraju povoljni uslovi za direktan kontakt ćelija imunog sistema sa alergenom.
Patološke reakcije na hranu često se javljaju i kod trudnica. U tim slučajevima postoji nada za promenu situacije: mala osoba sa alergijom će odrasti, njegovo telo više neće oštro reagovati na opasnu materiju, a hrana se može vratiti u normalu. I trudnoća se završava. Teže je sa urođenom patološkom reakcijom na hranu i alergijama u starosti. Ovde ćete morati trajno izbaciti opasne namirnice iz svoje ishrane.
Šta da izbacite iz menija u slučaju alergija
Čak i uz pomoć najsavremenije medicinske opreme i proverenih tretmana, lekari ne mogu uvek da identifikuju alergen koji izaziva burnu reakciju imunog sistema. Pored toga, alergije na hranu nisu samo direktne - na orašaste plodove ili mlečne proizvode, već i ukrštene: na primer, sa netolerancijom na polen breze, mnogi ne mogu da jedu sveže jabuke.
Ishrana treba da bude uravnotežena i raznovrsna. Što više vrsta i varijacija proizvoda, to bolje. Međutim, uz bolne reakcije tela, moraćete se odreći čak i svojih omiljenih jela.
Najčešće jelovnik za osobe koje pate od alergija ne sme da uključuje:
citrusno voće - limun, pomorandže, grejpfrut;
- narandžasto ili crveno voće, voće - dinja, ananas, ribizla, jagode, lubenica;
- pikantno povrće - repa, ren, rotkvice, ljuta aleva paprika;
- sosovi - posebno kečap i majonez;
- konzervirano voće, povrće;
- kravlje mleko i proizvodi od njega;
- sveži slatkiši, torte, čokolada;
- dimljeno meso;
- obrađeno meso;
- tvrdi sirevi;
- jaja;
- ptićije meso;
- orašasti plodovi;
- pečurke;
- paradajz;
- patlidžan;
- pčelinji med;
- kafa;
- alkohol;
- kikiriki;
- voće u ljusci, pre svega lešnici;
- riba, posebno morska;
- školjke;
- žitarice i proizvodi od žitarica: pšenica, ječam, raž, malč;
- jagode;
- soja;
- suplementi: boje, sulfati, nitriti, glutamati.
Spisak je dugačak, ali ne doživi svaka osoba koja ima alergiju neprijatne reakcije na sve ove sastojke. Verovatno je da samo nekoliko proizvoda uzrokuje problem u vašem slučaju. Morate saznati koje i da ih izbacite iz jelovnika.
Važno je da se u ishranu ne unose takozvani ukršteni alergeni. Na primer, ako osoba pati od intolerancije na mleko, moguća je i negativna reakcija na teletinu, govedinu i soju. Takođe, nije neobično da osoba sa alergijom prihvata mahunarke kao slične kafi, a voće i orašaste plodove kao polen biljaka koje cvetaju.
Koju hranu može bez straha da jede osoba sa alergijama
Čak i uz prilično velika ograničenja, hrana može biti raznolika, jer postoji mnogo drugih proizvoda, među kojima su mnogi hipoalergeni, kao što su:
- heljda, pirinač, ovsene pahuljice, kukuruz, proso;
- piletina, ćuretina, zečetina, teletina;
- većina povrća;
- krompir;
- zelene jabuke i kruške;
- fermentisani mlečni neslani proizvodi;
- suncokretovo ulje i maslinovo ulje;
- peciva bez kvasca i glutena;
- sušeno voće, sa izuzetkom sušenih kajsija;
- čaj.
U nedostatku reakcije na laktozu, u jelovnik možete dodati maslac, svež sitni sir, kefir, kiselo mleko bez šećera i dodataka.
Čak i od samo dozvoljenih proizvoda možete napraviti zanimljiv meni kod alergija. Postoji i druga opcija - ako među sastojcima jela koje volite postoje neželjeni, oni se mogu zameniti analognim. Na primer, maslac u supi možete zameniti povrćem, jaja u palačinkama - bananom, svinjetinu - mesom zeca.
Hipoalergeni jelovnik
Hipoalergene supe
Supe moraju biti prisutne u jelovniku deteta i odrasle osobe. Jela se pripremaju na bazi goveđeg ili bujona od povrća. Možete uzeti ćuretinu, ali je bolje izbaciti piletinu i divljač tokom dijete. Preporučuje se da sami pripremite bujon od mesa ili bujon od povrća za supu, bez dodavanja suvih kupovnih mešavina - one mogu sadržati alergene i izazvati snažnu reakciju organizma do pojave atopijskog dermatitisa.
Da biste uštedeli malo vremena, kuvajte dve ili tri porcije supe odjednom i zamrznite. U ovom obliku osnova za supu može se čuvati do šest meseci. Prvi obroci tokom dijete pripremaju se od dozvoljenih sastojaka:
Krompir, karfiol i brokoli, heljda, pirinač, proso, praziluk i luk, povrće, zeleni začini. Da biste supu učinili hranljivijom za mališana, dodajte maslac, adaptirano mleko ili majčino mleko. Ne pokušavajte da dodate što više sastojaka u supu - što je sastav jednostavniji, sigurniji je i za vas i za dete.
Postoje dve vrste supa – obične ili pasirane. Krompir, karfiol, tikvice su pogodni za kremastu osnovu kao deo dijete. Dovoljno je samo prokuvati povrće u bujonu i da ih izgnječite u pire.
Od klasičnih supa koje se nude, možda je najukusnija i najhranljivija supa sa ćuftama. Uklonite šargarepu iz recepta i koristite mlevenu junetinu kako biste ispoštovali sva ograničenja hipoalergenske dijete.
Hipoalergijske kaše
Glavna opasnost od žitarica je gluten, koji treba isključiti iz jelovnika. Ovaj protein često uzrokuje probavne probleme. Sadrži ga pšenica, raž, ječam i griz, kus-kus, bulgur proizveden od navedenih žitarica. Hipoalergene žitarice pogodne za kašu su: heljda, pirinač (bilo koja sorta i način prerade), kukuruzni griz, proso, kinoa. Jelovnik se može upotpuniti manje popularnim amarantom, lanom, konopljom - od ovih žitarica prave se veoma zdrave kašice.
Odvojeno, vredi spomenuti ovsene pahuljice, jer sa ovom žitaricom nije sve toliko jednostavno. Sam ovas ne sadrži gluten, ali sadrži sličan protein, avenin, koji je relativno bezbedan za alergije. Međutim, tokom uzgoja, transporta i prerade, pšenični gluten može dospeti u ovas, što je isto toliko opasno kao i konzumiranje pšeničnog brašna ili žitarica. Zato u prodavnicama postoje pakovanja sa oznakom bez glutena - to znači da se žitarice uzgajaju i prerađuju odvojeno od proizvoda koji sadrže gluten, a pre pakovanje se pažljivo proverava da li su prisustni opasni proteini.
Za dete ili odraslu osobu s alergijama možete pripremiti aromatičnu heljdinu kašu - ona je pogodna za doručak i kao prilog za ručak ili večeru. Pirinač se takođe jednostavno skuva u vodi ili biljnom mleku, a od kukuruznog brašna može se napraviti kačamak.
Hipoalergena glavna jela
Prisutnost alergija značajno smanjuje raznolikost ishrane, jer su u hipoalergenoj ishrani zabranjene domaće permante životinje, riba i morski plodovi, ograničeni su sosovi, dodaci od povrća i prilozi. Preporučljivo je da se hrana ne prži, već kuva na pari, kuva, dinsta ili peče, posebno ako je za dete.
Kod alergija kao glavno jelo možete napraviti ukusnu janiju od teletine sa krompirom. Sastojci mogu biti bilo koji, glavna stvar jeste da se iz sastava isključi paradajz, patlidžane i pečurke. Žilavije teleće meso se peče na roštilju, dinsta u đuveču, peče u rerni. Ali najmekše meso dobija se na sporom šporetu, posebno ako vaš aparat ima funkciju kuvanja pod pritiskom. Pripremaju se i kotleti od mesa ili povrća - peku se u rerni ili kuvaju na pari.Za prilog možete skuvati pirinač ili heljdu, napraviti kačamak, dinstati povrće ili ispeći u rerni. Krompir, brokoli ili karfiol i dinstani kupus su posebno dobri na tepsiju.
Deserti i napici kod alergija
Jednostavan, ukusan i zdrav desert za odrasle i decu je voće. Bele, žute, zelene jabuke, kruške, šljive smatraju se najbezopasnijim. Banane se mogu uključiti u jelovnik u ograničenim količinama. Od sušenog voća lekari ne preporučuju suvo grožđe, ostalo se može dodati u kompote, a u čistom obliku - samo plave šljive.
Na primer, možete pripremiti jednostavan i brz hipoalergenski desert - pečene jabuke. Ogulite voće od unutrašnjosti, unutra stavite suve kajsije i plave šljive i stavite ih u rernu, mikrotalasnu ili drugi aparat. Jelo se može čuvati u frižideru ne više od jednog dana, ali je ukusnije toplo.
Torte i kolači tokom dijete će morati biti gotovo u potpunosti isključeni. Kiflice i keksići imaju previše glutena, a suflei i kolači od sira bez glutena imaju jaja i mleko. Ali ako zaista želite da obradujete sebe ili svoje dete, napravite moči - ukusne japanske kolače od pirinčanog brašna sa raznim nadevima.
Preporučuje se da se iz ishrane izbace pakovani sokovi, zašećereni gazirani napici, kafa, alkohol, uključujući i bezalkoholno pivo i vino. Umesto toga, u jelovnik dodajte biljni ili zeleni čaj bez aditiva, žele od jabuke, čaj od šipka. Detetu će se svideti domaći kompot od kajsija, plavih šljiva, jabuka i krušaka.
Primer jelovnika kod alergija
Hipoalergena dijeta treba da bude raznovrsna kako bi odrasla osoba (posebno važno za buduće majke) i dete dobili dovoljno vitamina, minerala i hranjivih materija.
Alergija isključuje uobičajena jaja za doručak. Umesto toga, ujutro možete skuvati kašu od prosa, pirinča ili heljde, napraviti tost sa hlebom bez glutena, sendvič sa kuvanom teletinom ili voćnu salatu.
Drugi obrok je glavni i najhranljiviji. Počnite sa činijom vruće supe. Na jelovniku se takođe može naći i kuvano, pečeno ili dinstano meso i možete pripremiti hipoalergene žitarice ili povrće kao prilog.
Preporučljivo je da večera bude lagana u slučaju alergija – nemojte preopteretiti telo pre spavanja. Salata od svežih krastavaca i kupusa ili vinegreta, janija bez mesa, pečena jabuka, porcija ovsene kaše. Jelovnik može biti i mesni, ali tada treba večerati najmanje tri sata pre spavanja.
Alergolozi i endokrinolozi za alergije savetuju da se jede ne tri puta dnevno, već pet ili šest uz male grickalice. Između glavnih obroka jedite hipoalergeno voće ili sušeno voće, salate od povrća, žele ili kompot.
Šta može da se uradi u ishrani kod alergija
Posavjetujte se s alergologom, ako je potrebno, napravite posebne testove i na osnovu rezultata izradite individualni jelovnik. Jedite redovno. Pridržavajte se normi potrošnje proteina, masti i ugljenih hidrata, osiguravajući uravnoteženu ishranu. Kontrolišite energetsku vrednost obroka uzimajući u obzir kalorijsku vrednost. Ako smatrate da se sami ne možete nositi s ovim zadatkom, posavetujte se sa specijalistom nutricionistom. On će za vas sastaviti primerke jelovnika prema vašem ukusu i zdravstvenom stanju, uzimajući u obzir vaše alergije.
Pogledajte šta je ispravna hipoalergena dijeta za decu.
