Autoimune bolesti danas predstavljaju jednu šokirajuće veliku cifru. Ono što ih objedinjuje je to što su neizlečive i napreduju vremenom, uzrokujući različite stepene oštećenja u odganizmu.
Jedna od tih bolesti je Hašimoto. Ova bolest je endokrinološka, pogađa štitnu žlezdu. Kod nje, kao i kod drugih autoimunih, imunitet napada sopstvene ćelije, nanoseći raličiti stepen oštećenja. Hašimoto se otkriva kada imunitet napadne štitnu žledu, koja reguliše metaboličke procese, rast, telesnu temperaturu, menstruaciju kod žena, telesnu težinu itd.
Hipotiroidizam i Hašimoto
Često, oni koji boluju od Hašimota razvijaju i hipotiroidizam, ali takav razvoj nije apsolutno obavezan. Dva termina nisu sinonim za jednu istu bolest. Hašimoto je bolest, a hipotiriodizam je stanje ove bolesti. Hašimo je prisutan kada je štitna žlezda napadnuta od belih krvnih zrnaca, a hipotiroidizam je prisutan kada štitna žlezda nije u stanju da proizvodi hormone koje treba da proizvodi u dovoljnoj količini.
Dijeta koju lekar odredi ima je važna do onog stepena da može da olakša simptome bolesti i obrnuto - nepravilna ishrana pogoršava simptome.Koja hrana treba da se izbegava kod Hašimota?
Hrana koja treba da se izbegava kod hašimota
Na prvom mestu kod Hašimota treba da se izbegava hrana sa glutenom. Netolerantnost na gluten je karakteristična za one koji pate od ove bolesti. Pretpostavlja se a je moguće da je sama bolest posledica ove netolerantnosti.
Ako lekovi ne utiču na bolest, obavezno da počnete sa bezglutenskom ishranom. Hleb, keksići, ječam, ražana hrana treba da se izbaci iz menija.
Termički neobrađeno povrće kupusnjača - brokoli i karfiol sadrže sastojke koji oštećuju proizvodnju hormona iz žlezde, takođe treba da se izbaci.
Soja je sledeći hranljivi sastojak koji se ne preporučuje kod hašimota. Kod soje, štetni sastojci ostaju i nakon termičke obrate, zato treba potpuno da se izbaci iz ishrane.
Hrana, koja je odgovarajuća za ishranu kod Hašimota.
Cink i selen su elementi koji se brinu o balansu hormona i zato sve hrane u kojima se nalaze, u kojima ih ima u većim količinama su dobra mogućnost ishrane.
Takvi us probiotici, hrana koje je fermentisana, suncokret, pečurke, bundeva, spanać, jaja. A jutranja kafa se može zameniti leblebijama, koje se takođe preporučuju.
Komentari