Bonapeti.rs»Paradajz: Istorija, kultura i upotreba širom sveta

Paradajz: Istorija, kultura i upotreba širom sveta

Korisnik#341796Korisnik#341796
Početnik
10
Paradajz korpa

Paradajz (Solanum lycopersicum) danas je neizostavan sastojak u mnogim svetskim kuhinjama, ali njegov put do svetske slave bio je dug i zanimljiv. Iako mnogi smatraju paradajz povrćem, on je u botaničkom smislu voće, a njegova domovina je Južna Amerika. Od španskog osvajanja do savremenih gurmanskih scena, paradajz je prošao kroz mnoge transformacije i prilagođavanja.

Poreklo paradajza i njegov dolazak u Evropu

Paradajz potiče iz područja Anda, današnjeg Perua, Ekvadora i severnog Čilea, gde su ga drevne civilizacije koristile. Prvi poznati uzgoj paradajza zabeležen je među Astecima i Majama, koji su ga smatrali važnim delom svoje ishrane i nazivali ga tomatl.

Dolazak u Evropu

Paradajz stiže u Evropu zahvaljujući španskim osvajačima u 16. veku, koji su ga doneli iz Amerike. Prva dokumentovana upotreba paradajza u Evropi je iz Italije, gde su ga zbog boje nazvali pomo d’oro, ili "zlatna jabuka." Međutim, Evropljani su bili sumnjičavi prema ovoj biljci, smatrajući je otrovnom zbog sličnosti sa smrtonosnom biljkom velebiljem.

Paradajz u popularnoj upotrebi

Tokom 17. i 18. veka, paradajz je postao sve prisutniji u evropskim jelovnicima, ali i dalje uglavnom kao ukrasna biljka. Italijani su prvi prepoznali njegov kulinarski potencijal, pa se tako u 18. veku paradajz pojavio u receptima za sosove koji su danas osnovna komponenta italijanske kuhinje.

Paradajz u američkoj i evropskoj kuhinji kroz vekove

Tokom 19. veka, paradajz postaje popularan u Francuskoj, Španiji i Americi. U Francuskoj je stekao naziv "jabuka ljubavi" (pomme d'amour), dok je u Americi postao jedan od osnovnih sastojaka u kuhinji južnih država.

Razvoj paradajza u Italiji

Italija je odigrala ključnu ulogu u prepoznavanju kulinarske vrednosti paradajza. Paradajz postaje osnova italijanske kuhinje, uključujući čuveni sugo di pomodoro (paradajz sos) koji se koristi u pastama i picama. Danas se italijanski paradajz, posebno sorte kao što je "San Marzano", smatra najkvalitetnijim u svetu.

Paradajz u američkoj kuhinji

U Americi, paradajz se počeo masovno koristiti u 19. veku, kada je stekao popularnost kao ključni sastojak u receptima za supu od paradajza, kečap i čili sos. Danas je paradajz neizostavan sastojak američkih jela poput hamburgera, salata i različitih soseva.

Kultivacija i vrste paradajza

Postoji mnogo sorti paradajza, koje se razlikuju po veličini, boji i ukusu. Neki od najpoznatijih uključuju trešnjasti paradajz, šljivasti paradajz, goveđe srce i cherry paradajz. Sorta San Marzano poznata je po slatkom ukusu i koristi se za pravljenje paste i sosa, dok je goveđe srce pogodno za salate i sendviče.

Organski i hibridni paradajz

Zbog potražnje za paradajzom tokom cele godine, razvijeni su hibridni paradajzi otporni na bolesti i prilagođeni različitim klimatskim uslovima. Organski paradajz takođe postaje sve popularniji zbog intenzivnijeg ukusa i ekološki prihvatljivije proizvodnje.

Paradajz u savremenoj gastronomiji

Paradajz lep

Italijanska kuhinja

Paradajz je srce italijanske kuhinje, koristeći se u jelima kao što su pasta, pica i bruschetta. Sos od paradajza sa bosiljkom i belim lukom postao je simbol italijanske gastronomije.

Meksička kuhinja

U meksičkoj kuhinji, paradajz se koristi u salsama, guacamole-u, kao i u čorbama i raznim sosevima. Sirovi paradajz daje svežinu i kiselost jelima poput taco-a i enchilada.

Mediteranska i francuska kuhinja

Paradajz je ključni sastojak u mediteranskoj i francuskoj kuhinji, gde se koristi u supama, salatama i pečenjima. Ratatouille, tradicionalno francusko jelo od povrća, uključuje paradajz kao glavni sastojak.

Upotreba paradajza u azijskoj kuhinji

Iako nije tradicionalan u azijskoj kuhinji, paradajz se koristi u kineskoj, tajlandskoj i indijskoj kuhinji, posebno u supama, karijima i salatama.

Nutritivna vrednost i zdravstvene prednosti paradajza

Vitamini i minerali

Paradajz je bogat vitaminima C, A, K i folnom kiselinom. Sadrži antioksidans likopen, koji je povezan sa smanjenjem rizika od srčanih bolesti i određenih vrsta raka.

Likopen i zdravlje srca

Likopen iz paradajza pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i upale, što pozitivno utiče na zdravlje srca. Najveća koncentracija likopena nalazi se u termički obrađenom paradajzu, kao što su sosovi i kečap.

Podrška imunološkom sistemu

Zbog visokog sadržaja vitamina C, paradajz može doprineti jačanju imunološkog sistema, dok prisustvo kalijuma pomaže u regulaciji krvnog pritiska.

Paradajz kao simbol kulture i običaja na festivalu paradajza u Španiji – La Tomatina

Paradajz ima i značajnu kulturnu ulogu u Španiji, gde se svake godine održava festival La Tomatina u gradu Buñol. Na ovom događaju hiljade ljudi učestvuje u borbi paradajzom, što simbolizuje slavlje i zabavu.

Paradajz u umetnosti i simbolici

Paradajz se često pojavljuje u umetnosti kao simbol plodnosti i prosperiteta, posebno u italijanskoj kulturi. Njegova jarko crvena boja predstavlja strast i vitalnost.

Paradajz kao nacionalni ponos u Italiji

Italijani smatraju paradajz ne samo hranom, već i simbolom kulturnog identiteta. Mnoga italijanska jela, poput lazanje i caprese salate, ne bi bila ista bez paradajza.

Zaključak

Paradajz je kroz istoriju prošao put od nepoželjne biljke do jednog od najvažnijih sastojaka u svetskoj gastronomiji. Njegova popularnost i dalje raste, a mogućnosti upotrebe su neograničene. Danas, paradajz predstavlja simbol jedinstva među različitim kulturama koje su ga prihvatile kao deo svog kulinarskog nasleđa.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest