Vinarstvo je umetnost koja kombinuje tradiciju, nauku i pažnju koja je usmerena na detalje.
Međutim, čak i najiskusniji vinari mogu napraviti greške koje utiču na kvalitet, ukus i aromu finalnog proizvoda. Od nepravilne pripreme grožđa, do grešaka u fermentaciji i skladištenju – svaki korak nosi potencijalne rizike.
Evo najčešćih grešaka u pripremi vina i kako se one mogu izbeći:
Korišćenje grožđa lošeg kvaliteta ili prljavog grožđa
Jedna od najvećih grešaka u proizvodnji vina je korišćenje grožđa lošeg kvaliteta. Ako je voće trulo, zaraženo buđom ili ima akumulaciju sulfida, to može dovesti do neželjenih aroma i neprijatnog ukusa. Pored toga, ako grožđe nije pravilno oprano i očišćeno od nečistoća kao što su lišće, zemlja ili insekti, vino može dobiti neželjene note.
Greške u muljanju i presovanju
Način na koji se grožđe prerađuje je takođe ključan. Prekomerno gnječenje može osloboditi neželjene tanine iz semenki, čineći vino previše gorkim i oporim. S druge strane, nedovoljna ekstrakcija soka iz ploda grožđa može dovesti do vina slabijeg ukusa i nedovoljne zasićenosti.
Nedostatak kontrole nad fermentacijom
Fermentacija je jedna od najvažnijih faza u proizvodnji vina, ali je često praćena greškama. Neki od najčešćih problema uključuju:
- Pogrešna temperatura – ako se fermentacija odvija na previsokoj temperaturi, kvasac može da umre, što dovodi do nezavršenog procesa i neželjenih ukusa. Ako je temperatura preniska, fermentacija može teći presporo ili čak potpuno prestati.
Korišćenje neodgovarajućeg kvasca – različite vrste kvasca imaju specifične karakteristike koje utiču na ukus i aromu vina. Ako se koristi neprikladan kvasac ili divlji kvasac, krajnji rezultat može biti nepredvidljiv;
- Nedovoljna aeracija – kvascu je potreban kiseonik na početku fermentacije. Ako se proces odvija u potpuno zatvorenoj posudi, fermentacija može biti otežana.
Nedostatak higijene i nepravilno rukovanje posuđem
Jedna od najozbiljnijih grešaka koja može potpuno pokvariti vino je nedovoljna higijena posuda i alata. Čak i mala količina bakterija ili plesni može izazvati neželjenu mikrobiološku aktivnost, što dovodi do kvarenja vina. Kontaminirana burad, boce ili posude za fermentaciju mogu uneti neprijatne mirise i ugroziti kvalitet proizvoda.
Prekomerno ili netačno dodavanje sulfita
Sulfiti se koriste za stabilizaciju vina i sprečavanje rasta bakterija, ali njihova nepravilna upotreba može dovesti do negativnih efekata. Previše sulfita može izazvati oštar miris sumpora i prikriti prirodne arome vina. S druge strane, nedovoljna upotreba sulfita može dovesti do oksidacije i razvoja neželjenih mikroorganizama.
Nedovoljno ili prekomerno starenje
Trajanje i uslovi starenja takođe igraju važnu ulogu u konačnom ukusu vina. Ako vino ne odleži dovoljno dugo, može imati sirov i nerazvijen ukus. S druge strane, prekomerno starenje u buretu može dovesti do dominacije drvenih nota koje potiskuju prirodnu aromu grožđa.
Nedostatak kontrole kiseonika
Oksidacija je jedan od najvećih neprijatelja vina. Ako vino dođe u kontakt sa prevelikom količinom kiseonika, ono može izgubiti svežinu, poprimiti braonkastu nijansu i razviti nepoželjne ukuse nalik sirćetu. Korišćenje dobro zatvorenih kontejnera i minimiziranje izlaganja kiseoniku je od suštinskog značaja za očuvanje kvaliteta.
Greške u flaširanju i skladištenju
Čak se i savršeno proizvedeno vino može pokvariti ako se ne flašira i ne skladišti kako treba. Ako boce nisu pravilno zatvorene, vino može oksidirati ili biti kontaminirano bakterijama. Štaviše, čuvanje vina u neodgovarajućim uslovima – visoke temperature, direktna sunčeva svetlost ili nagle promene temperature – može dovesti do brzog pogoršanja ukusa i arome.
Pogledajte i kako zaštititi vino da se ne ukiseli i saznajte koji sadržaj šećera u vinu treba da bude, kao i od kojeg grožđa je dobro vino?
Komentari