Monk je relativno nov prirodni zaslađivač koji je nedavno postao pravi hit u svetu kulinarstva. Međutim, pre nego što pogledamo ovu biljku, koja se na zapasu zove monk fruit (monaško voće), hajde da upoznamo biljku koja je uključena u njegovu proizvodnju.
Siraitia grosvenorii je biljka penjačica iz porodice Cucurbitaceae, rasprostranjena u južnoj Kini i severnom Tajlandu. Biljka je postala popularna zbog svojih plodova, nazvanih Monk voće, luo han guo, arhat voće i Buda voće, od kojih se pravi bezopasna zamena za šećer pod nazivom monk.
Listovi Siraitia grosvenorii su zeleni, uski i srcoliki. Dostižu dužinu od 10-20 cm Plod biljke je ovalan, nalik na dinju. U prečniku dostiže 5-7 cm i ima zeleno-braon ili žuto-zelenu boju. Kožica ploda je blago nabrazdana, relativno nije debela, prekrivena dlačicama. Monk plod ima izduženo i skoro sferično seme.
Istorija monka
Reč monk na engleskom znači monah. Veruje se da su u trinaestom veku kineski monasi prvi upotrebili plod Siraitia grosvenorii, zbog čega je i dobio naziv Monk fruit. Godine 1938. voće je ponovo otkrio prof. G.V. Grof. On piše izveštaj o tome, navodeći da se njen slatki sok koristi kao glavni sastojak bezalkoholnih osvežavajućih napitaka. Početkom dvadesetog veka voće je doneto u Sjedinjene Države, gde je počelo da se proučava, nakon čega je uključeno u sastav nekih zamena za šećer.
Iako nepoznati velikom delu sveta, zaslađivači proizvedeni od plodova Siraitia grosvenorii već se široko koriste u velikom broju zemalja. Tokom 1990-ih, Procter & Gamble je patentirao proces za ekstrakciju mogrozida V i potpisao ugovor sa Amak NutraSource za distribuciju monka. U SAD je već nekoliko godina odobren proizvod Fruit-Sweetnes novozelandske kompanije BioVittoria, koji je oko 150 puta slađi od šećera i uspešno se primenjuje uglavnom u pićima.
Britanska kompanija Tate&Lyle je 2011. godine sklopila ugovor sa Novozelanđanima o ekskluzivnom globalnom marketingu i distribuciji i tako je nastao Purefruit, takođe proizveden od Monk fruita. Prema kompaniji, najuspešnije primene Purefruit-a su u mlečnim proizvodima i bezalkoholnim pićima, a slede zamrznuti deserti, sokovi za bebe, dodaci ishrani, bombone i još mnogo toga.
Sastav Monka
Kao što je već pomenuto, monk zaslađivač se dobija iz soka voća Monk. Sami plodovi sadrže fruktozu, glukozu, vitamin C, saponine itd. Zaslađivač ima izuzetnu slatkoću koja može dostići i do 250 puta veću od šećera. To je zbog hemijskih jedinjenja mogrozida i posebno mogrozida V (Esgoside).
Proizvodnja Monka
Proizvodnja Monka je dug proces koji prolazi kroz nekoliko faza. Međutim, da bi se ubrali plodovi od kojih se proizvodi zaslađivač, biljke se prvo moraju posejati. Klijavost semena je niska i ponekad su potrebni i meseci da se biljka pojavi.
Siraitia grosvenorii se uglavnom uzgaja u kineskoj dalekoj provinciji Gunasi, uglavnom u planinama u blizini grada Guilin. Ova mesta su senovita i biljke tamo mogu da uspevaju neometane suncem.
Kada plodovi počnu da sazrevaju (ne moraju biti potpuno zreli) sakupljaju se i čuvaju u posebnim suvim prostorijama. Nakon toga, već zreli plodovi počinju da se obrađuju. Čiste se od ljuske i semena, nakon čega se meso ploda drobi.
Dobijeni voćni koncentrati i pire koriste se u daljoj proizvodnji monka, uklanjajući višak specifične arome na poseban način. U zaslađivač se obično dodaju šećer, melasa, šećerni alkohol itd.
Koristi od Monka
Koristi od Monka nisu malobrojne. Sami plodovi, od kojih se proizvodi prirodni zaslađivač, vekovima se koriste u kineskoj narodnoj medicini. Pomažu kod kašlja, upale grla, prehlade, visoke temperature itd. U Kini postoji verovanje da ljudi koji jedu ovo voće žive veoma dugo.
U oblastima gde se uzgaja Siraitia grosvenorii, broj stogodišnjaka je izuzetno visok. Naučnici ovu pojavu objašnjavaju činjenicom da meštani imaju priliku da jedu sveže voće Monka.
Egzotično voće se takođe tradicionalno konzumira osušeno, stavlja se u supe i biljne čajeve. Od sušene gorke kore monaškog voća pripremaju se i lekoviti topli napitci.
Inače, monk se rastvara i dobro kombinuje sa svojim najvećim prirodnim konkurentom - stevijom. Zaslađivanje hrane i pića sa Monkom smatra se bezbednim. Monk se lako može koristiti kao zamena za šećer od strane ljudi koji pate od dijabetesa, a svakako je poželjniji od saharina, aspartama i ciklamata, koji se u poslednje vreme navode kao uzročnici raka.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) već je odobrila Monk kao siguran zaslađivač i očekuje se da će postati sve češći na tržištu.
Postoje mišljenja da se pri korišćenju monka oseća pomalo gorak i specifičan dodatni ukus, ali ih ne potvrđuju apsolutno svi korisnici, što znači da nema garancije da li će se čoveku dopasti zaslađivač ili ne.
Monk u kulinarstvu
Ova zamena za šećer je pogodna za sve koji pokušavaju da se otarase viška kilograma, ali ne mogu da zamisle život bez nečeg slatkog, jer ima malo kalorija. Monk se uspešno koristi u pravljenju svih vrsta kolačića, keksa, kolača, štanglica i svih vrsta drugih slatkiša. Savršeno zaslađuje sokove, čajeve, koktele itd.
Pita od bundeve sa mnokom
Neophodni proizvodi: kore - 500 g gotove, bundeva - 500 g, monaško voće - 2/3 kašičice, orasi - 100-150 g orašastih plodova, ulje - 100 ml, prezle - 30 g, cimet - 2 kašike, šećer u prahu - 3 kašike.
Način pripreme: Bundevu operite i izrendajte. Zatim je dinstajte neko vreme u 2-3 kašike ulja. Sameljite orahe i dodajte ih u bundevu. Stavite monk, cimet i prezle i sve dobro promešajte. Zatim uzmite list kore i na njega rasporedite mali deo fila. List pažljivo urolajte i stavite u nauljenu tepsiju.
Na isti način postupite i sa ostalim korama, ređajući ih u pleh u obliku puževa. Odozgo premažite masnoćom i stavite pitu od bundeve u zagrejanu rernu na 220 stepeni. Kada je pita pečena, možete je premazati sa malo vode da omekšaju kore. Na kraju pospite šećerom u prahu.
