Palamida (Atlantic bonito, Sarda sarda) je morska riba iz porodice Skuša i roda Palamide, koje podseća na skušu. Ipak, palamida se razlikuje od nje po dužem prednjem grudnom peraju. Kod nas ta vrsta je poznata još pod narodnim nazivima ciganka i toruk. Gornji deo tela Sarda sarde je obojen tamnosivom bojom.
Stomak ribe je sivkast, ali je relativno svetliji od leđa. Obično palamida dostiže do 75 centimetara, a ponekad mu dužina premašuje i 80 centimetara. Srednja težina mu je oko 3-4 kilograma. Krupniji predstavnici vrste dostižu i 7 kilograma. Palamida se odlikuje oštrim zubima.
Ona je riba grabljivica, koja se hrani ribama kao što su girice, inćuni i šnjur. Obitava u vodama Atlantskog okeana, Crnog mora i Sredozemnog mora. Može da se vidim na obalama Amerike, Afrike i Evrope. Smatra se termofilnom ribom, koja zimuje u Mramornom moru, a tokom prolećnih meseci se vraća u Crno more (neke grupe ostaju u njemu i tokom zime).
Predstavnici ove vrste dostižu polnu zrelost obično nakon što napune dve godine. Razume se, iako retko, ima i onih kojima se to dešava i još tokom prve. Ove ribe izbacuju ikru od proleća do kraja leta. Najviše se to dešava tokom meseca jula.
Za taj cilj biraju krajobalnu zonu Crnog mora ili neki njegov severozapadni deo. Pri izbacivanju ikre temperatura vode je između 18 i 25 stepeni celzijusa. Ikra se otvara za oko 48 sati. Male ribice se hrane planktonom i brzo rastu. Pre početka jeseni dužina tela im je već dostigla više od 40 centimetara. Vremenom ribe prestaju da rastu u dužinu, nakon čega im težina počinje da raste. Kad doše red za sezonsku selidnu palamide, predstavnici vrste se skupljaju u kolone i na taj način se kreću ka toplijim vodama.
Istorija palamide
Palamida je omiljena morska hrana ne samo u današnje vreme. Još tokom antičke epohe naselje Apolonije pribegavalo je lovu palamide. Ona im je zajedno sa skušom pomagala da se ishrane. U tim nemirnim vremenima, ribari koji su naseljavali današnji Sozopol, slali su u Grčku tu ukusnu ribu. U suštini sušenje ribe je bila uobičajena praksa i tada.
Lovljenje palamide
Palamida bi teško mogla da se ulovi sa obale. Ona se lovi bez mamca. Ako želite da uhvatite ovu vrstu ribe, moraćete da koristite čamac, a takođe da se snabdete kukama, koje se uvežu po nekoliko komada zajedno. Pribor za palamidu je grublji i čvrst, jer se predstavnici ove vrste neće lako predati.
Njeni jaki zubi će pokušati da se izbore sa kanapom. Druga naprava s kojim možete da uhvatite palamidu je mreža. Možete da se poslužite mrežama za lov ili plovećim mrežama. Prve su preporučene od strane ribara tokom letnjih meseci, a takođe i tokom jesenjih. One druge su rešenje pre početka zime.
Sastav palamide
Zajedno s ribama kao što je skuša, losos, sardina, haringa i druge, palamida se ubraja u masne ribe. Palamida sadrži mnogo sastojaka korisnih za organizam. U njemu se nalaze vitamin A, vitamin D, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, vitamin B12. On ima u sastavu i toliko cenjene omega-6 i omega-3 masne kiseline.
Koristi od palamide
Palamida, osim što je ukusna hrana, izvor je mnogo korisnik materija. Jedenje palamide se odražava dobro na ceo organizam. Riba je posebno korisna za mozak, zahvaljujući omega-3 masnim kiselinama koje se kriju u njenom sastavu. Redovno uzimanje palamide podstiče aktivnost mozga i potpomaže misaone procese. S druge strane riba je korisna i za srce. Istraživanja pokazuju da njeno konzumiranje pomaže za umanjenje depresije.
Izbor i čuvanje palamide
Palamida može da se čuva, nakon što se prethodno osuši. Za tu svrhu treba da izaberete svežu ribu, na čijoj koži nema oštećenja. Stomak ribe ne treba da bude ispupčen. Pogodna za kulinarsku upotrebu je riba s prozračnom rožnjačom, a telo da joj je elastično. Ne treba da ima loš miris. Ribe se čiste od unutrašnjosti, operu se i posole.
Po želji se dodaju i drugi začini kao što su biber, aleva paprika i kumin. Nakon toga ribe se stave i naređaju u posudu s poklopcem, koja treba da odstoji u frižideru 7-8 sati, dok meso ne upije začine. One se ocede od vode koja se izdvojila u posudi i okače se na provetrivo mesto s temperaturom od 30-35 stepeni. Osušena riba može da se drži u zamrzivaču.
Palamida u kulinarstvu
Palamida je među omiljenim ribama kod ljubitelja morske kuhinje. Ova vrsta može da se konzumira marinirana, pečena na roštilju, sušena, isušena na suncu ili pržena. Ona je deo veoma traženh specijaliteta. Među nazaboravnim jelima s palamidom su zapečeno jelo s palamidom, palamida na baštenski način, palamida s pirinčem.
Ova vrste ribe uspešno učestvuje još i u salatama i supama, čorbama, paprikašima. Kombinuje se dobro s lukom, maslinama, kuvanim krompirom, paradajzom, različitim sosovima. Nećete pogrešiti ako začinite rebi začinima kao što su biber, selen, bosiljak, lovorov list, kari, mirođija i majčina dušica. Sa limunovim sokom i belim vinom takođe možete da učinite palamidu još autentičnijom.
Pri spremanjui palamide treba da se prate neka pravila - da se odstrane škrge i iznutrice. Ne zaboravite da sklonite i crvenkastu ivicu na kičmenom stubu. U različita jela palamida se seče na parčiće različite veličine ili filete. Dozvoljeno je da se zamrzava.
Komentari