Sipa (Sepiida) je vrsta mekušaca, koji su visoko cenjeni od strane ljubitelja morske kuhinje. Telo sipe je različitih veličina. Kod nekih vrsta ono je dugo oko 25 centimetara, a kod drugih može da prevaziđe 50 centimetara. Težina ovog mekušca može da nadmaši 10 kilograma. Torzo je izdužen, a leđno-stomačni deo je spljeskan. Može da bude obojena u različite boje, dok su kod muških primeraka obojenost interesantnija.
Sipe imaju sposobnost da menjaju boju svog tela, a to se dešava kada mekušac pokuša da dobije istu obojenost kao sredina koja ga okružuje. Tako je manje primetan svojim neprijateljima. Ono čime se sipe odlikuju jesu njihovi pipci. Ima ih deset i nalaze se na prednjem delu, oko usta. Jedna od najrasprostranjenijih vrsta je Sepia officinalis.
Karakteristike sipe
Sipa obitava u krajobalnim vodama, a može se sresti i na dubini od 200 metara. One više vole slane vode, koje pripadaju suptropskom i tropskom klimatskom pojasu. Sipe su poznate po mastiljavoj supstanci koju proizvode koja se još naziva i sipina boja. Ovu tečnost mekušac ispušta kada se oseća uplašeno i ima potrebu da se zaštiti. Pomoću sipine boje ona uspeva da se sakrije od neprijatelja.
Sipa može da uđe kako u ulogu žrtve tako i u ulogu napadača. Ona je predator u čijem meniju prisustvuju netransparentni rakovi i sitne ribice. Sipe su mekušci odvojenih polova. Kod njih se oplodnja dešava spolja. Za taj cilj jedan on pipaka primerka preuzima funkcije kopulacionog organa. Sipe se kreću relativno brzo. Zahvaljujući svojim pipcima oni mogu da razviju brzinu od 31 kilometar na čas.
Sastav sipe
Sipa je mekušac koji se javlja kao izvor gomile korisnih elemenata među kojima su kalijum, natrijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink, selen i bakar. U telu sadrže i asparaginsku kiselinu, glutamin, alanin, arginin, glicin, cistein i dr.
Čišćenje sipe
Na žalost u vodenim basenima regiona ne može da bude uvhaćena sveža sipa. Takav morski delikates se ipak prodaje u velikim trgovačkim lancima, gde je obično očišćena. To dosta olakšava kuvarima, jer treba samo da budu odmrznute i oprane. Ako ipak dođete do neočišćene sipe, moraćete da se naoružate strpljenjem, jer njena obrada nije jedan od najlakših i brzih zadataka.
Za početak moraćete da nađete sipinu kost koja se nalazi u telu mekušca i izgleda kao pločica. Ona za iščupa pažljivo, pri čemu treba da izađe cela. Nakon toga se iščupa glava, dok bi sa njom trebalo da izađu i iznutrice. Veoma pažljivo se otklanja i torbica sa mastilom. Sklanja se još i koža sipe. Za tu svrhu treba da se trlja, dok ne počne da se beli.
Čim omotač počne da se odvaja, on se potpuno skine i baci se. Očišćeno meso se dobro opere i osuši. Spremno je za dalju obradu. Kada čistite sipu, dobro je da nosite rukavice jer mastilo koje proizvodi može da vam oboji ruke.
Kuvanje sipe
Meso sipe je hranljivo i ukusno. Osim toga ne traži dugotrajnu termičku obradu. Ako je očišćeno i spremljeno pravilno pretvara se u iskušenje kome ne može da se odoli. Budući da se na regionalnom tržištu nude u očišćenom i zamrznutom stanju dovoljno je samo da bude odmrznuto u hladnoj vodi. Nakon toga meso se iseče i koristi u različitim jelima.
Meso sipe je popularno u mediteranskoj kuhinji. Ono se konzumira kuvano, pečeno ili prženo. Velika raznovrsnost specijaliteta od sipe prisutna je u kineskoj i japanskoj kuhinji, dok se među ovim narodima meso konzumira sušeno i marinirano.
Kombinuje se sa svim povrćem i začinjava se biberom, majoranom, limunovim sokom, alevom paprikom, belim lukom. Razume se, možete da dodate i druge začine, u zavisnosti od ličnih afiniteta. U velikom broju specijaliteta sipa se kombinuje s drugim plodovima mora.
Koristi od sipe
Meso sadrži veliku količinu korisnih materija koje treba da uzimamo da bi naš organizam uspešno funkcionisao i da smo otporni na viruse i stres. Sipa je izvor vitamina A, B5, B6, B12 i C. Prema naučnicima u nekim pogledima sipino meso prevazilazi čak i teleće i meso rečnih riba. Konzumacija sipe poboljšava razmenu materija i pomaže oslobađanju od toksina.
Jedenje ove vrste morskog delikatesa pomaže imunom i kardio-vaskularnom sistemu. Mastilo od sipe ulazi u sastav nekih homeopatskih preparata koje se pripisuju kod niza bolesti, uključujući astmu, zatvor, hemoroide, bubrežne probleme, probleme sa mokraćnim putevima, belo pranje, dismenoreju, frigidnost, sterilitet kod žena, kožne probleme, alopeciju.
Materija koju sipa proizvodi poznata je čovečanstvu vekovima. Stolećima za redom ona se koristi kao mastilo, a takođe i kao boja zbog braon boje. Sekret sipe se koristi i u kulinarstvu za farbanje pirinča, špageta i drugih hranljivih proizvoda. U nekim zemljama se upotrebljava čak i sipina kost koja podseća na pločicu. U njoj se nalazi velika količina krečnjaka i iz tog razloga služi kao hranljivi dodatak u stočastvu.
