Luk

Luk se klasifikuje u prvih deset povrća po proizvodnji u svetu. Smatra se da luk potiče iz Azije i počinje da se kultiviše nakon 1630. godine.

Luk je sezonska biljka koja uspeva dobro na širokom rasponu temperatura. Biljka mladog luka je veoma stabilna na hladnoći. Luk može da se proizvodi sađenjem semena ili presađivanjem biljaka mladog luka. Pri sađenju semena luka koriste se od 2 do f funte po jutru. Zasađeni redovi treba da budu na rastojanju od 16 do 24 inča jedan od drugog. Da bi se postigao visok kvalitet zrelog crnog luka iziskuju se hladnije temperature tokom ranog razvitka i visoke temperature u vreme sazrevanja.

Biljka luk ima plitko korenje i srazmerno male, tanke listove koji je čine slabom konkurencijom travama. Iz tog razloga hemijske i mehaničke metode za kontrolu trave su od ključnog značaja za visoke prinose.

U vreme svog rasta luk prolazi kroz proces koji se naziva "formiranje lukovice" da bi se stvorila glavica luka. Taj proces zavisi od količine dnevne svetolosti, a ne od uzrasta biljke.

Neophodna dnevna svetlost zavisi od vrste luka i može da varira od 12 sati za vrste koje ranije sazrevaju i 15 sati za one s kasnijim sazrevanjem. Faktori koji utiču na veličinu formiranja glave luka uključuju rano sađenje, rasprostiranje biljke, vlažnost zemljišta, kontrolisanje trave i štete koju nanose insekti i štetočine.

Vrste luka

Hibridne vrste luka se više preporučuju jer su homogenije, formirane s većim prinosima od standadnih sorti. Izbor vrste za uzgoj zavisi od dva osnovna faktora: vrste na pijaci za koju se proizvodi i uslova gajenja.

Postoje dve osnovne grupe luka. Američka grupa uključuje nekoliko vrsta, dok je Evropska ili još inostrana grupa sastavljena pre svega od vrsta Bermuda i špasnkih vrsta. vrste luka se razlikuju po boji, obliku, ukusu, čuvanju i vremenu postizanja zrelosti.

Žute vrste čine oko 75% svih vrsta luka. Većina američkih vrsta i slatka španska vrsta iziskuju više dnevne svetlosti, da bi formirale lukovicu. Rana berba ili od 80 do sto dana sazrevanja glave luka se preporučuje.

Druga grupa luka je mladi luk koji se nudi u vezicama. Ova grupa je sastavljena od vrsti kao što su japanski, južnjački, lisabonski beli i španski beli.

Izbor i čuvanje luka

Rastinje luka je zrelo i spremno za berbu kada se njihovi nadzemni delovi osuše i padnu. Ako glavice luka treba da se čuvaju nakon skupljanja, treba da se ostave da se osuše pre skupljanja. Uprkos tome glavice luka ne treba da se ostave u zemlji dok im se vrhovi potpuno ne osuše jer će lukovica verovatno da razvije koren koji će smanjiti njihovu pijačnu vrednost. Razdvajanje glavica luka takođe smanjuje njihovu pijačnu vrednost tako da je to nepoželjno.

Kulinarska upotreba luka

Mladi luk ima mnogo osobina starog crnog luka, ali je dobro da se konzumira brzo nakon što je kupljen. Najkrhkija i brzokvarljiva su perca luka. Ako čekamo s pripremom mladog luka treba da se pobrinemo prvo za čuvanje zelenih pera. Ona se peru i tretiraju vodom neposredno pre upotrebe. Ako to ne uradimo omekšaće i uništiti se. Ni u kom slučaju ne treba da gnječimo i sušimo luk, uvijajući ga i čuvajući ga u najlon kesama.

Zamrznut mladi luk je sjajna dopuna svako jelu i sveža uspomena prolećne salate tokom zime. Za tu svrhu prvo treba da operemo luk, nakon čega ga ostavljamo da se osuši. Nije neophodno da ga upijamo u kuhinjsku ubrus, on će sam da se osuši od vode time što će odstojati izvesno vreme. Ne ljuštimo ni spoljne slojeve luka, jer će ga prirodno očuvati i dodatno sačuvati prilikom zamrzavanja. Isto s odnosi i za koreniti deo. Nakon što je mladi luk opran i osušen, isečemo ga na što krupnije delove i stavimo u najlon kesu za zamrzivač. Postaramo se da zelena pera ne budu tretirana i da ostanu cela.

Trikovi kod kuvanja sa lukom

Luk je sjajan garnirung za pečeno meso ako ga oljuštite i blago ga zapečete u rerni, nakon što ste ga pre toga posuli s malo smeđeg šećera.

Ako blanširate crni luk i nakon toga ga propržite i dinstate s pečurkama isečenim na krupnije, dobićete idealan garnirung za teleće meso.

Crveni luk može da se zapeče bez ljuštenja. Važno je da ne propustite trenutak i da nežna crvena boja ne postane crna.

Ako propržite malo luka sa solju i dodate ga u testo za pogaču, dobićete odličan ukus.

Evo i nekoliko predivnih recepata s lukom.

Koristi od luka

Mladi luk čuva od problema sa zubima kao što je karijes i zubni kamenac, sok u luku čuva od upale desni i koristi se za prevenciju paradentoze.

Luk je bogat vitaminima (C, E, od grupe B, D, PP), mineralima (gvožđe, kalcijum) i fitonciditima poznatim po svojim antiseptičkim, protivupalnim i za kožu lekovitim svojstvima. Luk je koristan i kod opekotina, jer kako je prirodan antiseptik pomaže u lečenju opekotina, koje za nekoliko minuta prestaju da bole. U sitno iseckan luk stavite malo vode i nanesite dobijenu smesu na izgorelo mesto.

Crni luk sadrži eterična ulja i organske kiseline koje igraju značajnu ulogu u varenju hrane: povećavaju apetit, povišavaju lučenje stomačnih sokova i poboljšavaju usvajanje unešene hrane.

Luk je koristan i kod otklanjanja ujeda insekata. Utrljajte lukom ubodeno mesto od komarca, pčele ili ose, on ima ne samo umirujuća i oporavljajuća svojstva već deluje i protivupalno. Nakon nekoliko sati bol, svrab i otok će nestati.

Za zdraviju kosu i za rast kose preporučuje se da se kosa čak 1-2 puta nedeljno opere vodom od kuvanih ljuski luka. Od jedne šake ljuski luka, kuvanih u šolji vode oko 10 minuta, leči se perut i kosa dobije žućkasto-zlatan sjaj.

Luk pomaže i u otklanjanju bradavica. Za tu svrhu pomešajte sitno iseckan luk s namrvljenim aspirinom i dodajte malo hladne vode. Nanesite smesu i zalepite flasterom. Uradite to tokom večeri, a ujutru skinite flaster. Nakon nekoliko takvih procedura koža će vam biti potpuno očišćena od bradavica.

Ako radite s tečnim hemikalijama i bojama jakog mirisa, uzmite luk. Isecite luk i stavite ga u čašu s vodom pored najjačih hemikalija. Luk će upiti mirise. Prostorija će da zamiriše na luk, ali to je korisnije za vaš organizam nego da udišete različita isparenja hemikalija.

Ako imate mrave ili druge insekte u kući, stavite im na put posudu sa iseckanim crnim lukom. Oni mrze miris luka i brzo će napustiti vaš dom.

Francuski naučnici su otkrili da ako jedna žena redovno konzumira luk i beli luk, značajno će smanjiti rizik od oboljenja od raka mlečnih žlezda. Zato dame razmislite, pre nego što odustanete od ovih darova prirode samo zato što vam se ne dopada njihova aroma.

Pri istezanju mišićnih tetiva i ligamenata, očistite jednu glavicu luka, isecite je na sitno i pomešajte s malo šećera. Sipajte deo smese na parče tkanine dok se ne formira debeo sloj i stavite ga na bolno mesto, previjte zavojem. Menjajte oblogu jednom dnevno.