Vlašac (Allium schoenoprasum) sa svojim finim zelenim perima je najmanja vrsta jestivog luka. Vlašac je višegodišnja biljka koja dostiže visinu do 50 cm, a za njegovu rodnu zemlju smatraju se kako Azija i Evropa tako i Severna Amerika. U suštini vlašac je jedinstven predstavnik roda Allium koji potiče istovremeno i iz starog i iz novog sveta.
Vlašac je popularna kultura, korišćena pretežno kao začin različitim jelima. Može da se nađe lako u prodavnicama i na pijacama, kao i da se lako gaji u saksiji ili u bašti. Poznat je kod nas kao luk za salatu, sibirski luk, divlji luk, on je mnogogodišnje lukovo rastinje koje je poznato još od drevnih vremena.
Ovaj aromatičan luk nenametljivog ukusa obrazuje gustu vezicu tankih listova i cvetnih stabljika sa nežnim lepim ljubičastim cvetovima. Vlašac se razvija i raste neprekidno čak do kasne jeseni. Visina mu dostiže između 30 i 50 centimetara, izražena kroz tamnozelene cilindrične listove sa specifičnom aromom luka. U prečniku listovi dostižu 2-3 milimetra dok su lukovice konične, 2-3 centimetra duge i 1 centimetar široke. Rastu gusto u grupi korenja.
Bledo ljubičasti cvetovi vlašca su zvezdasti sa šest latica, dok u širinu dostižu 1-2 centimetra i rastu u gustim cvastima od po 10-30 zajedno. Pre nego što se otvori i rascveta, cvast je obavijena listićima sličnim papiru. Seme vlašca se formira u maloj semenoj kutiji sa tri pregrade i zri tokom leta.
I dok mu se listovi korsite uglavnom u kulinarstvu za pripremu salata, supa i za dekoraciju, cvetovi u vreme cvetanja osim što su lepi imaju i prijatnu aromu, što ga čini veoma pogodnim za ukras u bašti ili u saksiji.
Sibirski luk, za razliku od ostalih kultura luka ne formira karakterističnu lukovicu, njegov akcenat je na nežnim zelenim i tankim listovima. Kod nas može da se sretne kao divlje rastinje, posebno na visokim delovima planina.
U kulinarskoj tradiciji Francuske i Švedske vlašac je pustio duboko korenje. Podatke o njegovom korišćenju otkrivamo u kulinarskoj knjizi iz 1806. godine gde autro detaljno opisuje njegovu konzumaciju sa palačinkama, supama, ribom i sendvičima.
Gajenje vlašca
Možete da ga gajite sami kod kuće, pa za tu svrhu tokom proleća odsecite lukovicu vlašca i zasadite je u saksiju. Vlašac nije zahtevna biljka i njegovo gajenje je sasvim lako. Razmnožava se putem semena ili deljenjem starih vezica, kao što smo spomenuli. Tokom prve godine videćete kako od smena raste sitna biljka od nekoliko do 30-40 listova.
U drugoj godini vlašac počinje da se grana, dok se na svakoj grani formiraju nove, a kao rezultat se formira gusta vezica sa zajedničkim dnom. Listovi vlašca se razvijaju rano u proleće i gusti su, a završavaju se loptastim svetlo ljubičastim cvastima. Kultura može da ostane do 2-3 godine na jednom mestu, dok se tokom vegetacionog perioda može brati nekoliko puta. Postepeno nakon toga počinje da se smanjuje.
Vlašac ne cveta pri redovnom sečenju lisnatih pera. Najprikladnije je da ga gajite u skasiji ili sanduku na balkonu jer voli sunčana mesta. Zemlja treba da je dobro hidrirana, iako je otporan na sušu vlašac treba da se zaliva redovno, da se razviju lepi i sočni listovi, koji su toliko cenjeni u kulinarskim majstorijama u svetu. Sibirski luk retko pati od bolesti i štetočina i što je važnije - jednistvena i specifična aroma čak je u stanju da otera neprijatne insekte iz vaše bašte.
Sastav vlašca
Vlašac je dosta dobar izvor nekih vitamina kao što su C i A. Nežna perca sadrže tragove sumpora, a isto tako su bogata i gvožđem i kalcijumom. U biljci se nalazi kalijum i značajnije doze vitamina K i drugo. Ukus mu se dopunjuje i visokim sadržajem još dosta vitamina, mineralnih soli i eteričnih ulja.
U 100 g vlašca nalazi se: kalorije 30, belančevine 3, 27 g, ugljeni hidrati 4, 35 g, masnoće 0, 73 g, kalcijum 92 mg, gvožđe 1, 6 mg, beta karoten 2612 mkg.
Izbor i čuvanje vlašca
Vlašac se prodaje kako svež tako i zamrznut ili suv. Ako imate mogućnost kupite svež da maksimalno uživate u njegovom kvalitetu. Ako želite da ga sačuvate za zimu najbolje ga zamrznite.
Kuvanje s vlašcem
Krhki i nežni tanki listići vlašca visoko su cenjeni u kulinarstvu. S njegovim delikatnim ukusom, koji je nešto između mladog belog luka i luka, mala perca nalaze zanimljivu primenu. Lako gube svoj ukus nakon što pretrpe kulinarsku obradu ili se osuše. Zato najkvalitetnije možete da uživate u ukusu i aromi vlašca ako ga konzumirate u svežem stanju kao začin salatama i različitim jelima.
Vlašac može da se doda u skoro sve kulinarske specijalitete koji se spremaju s ostalim vrstama luka, s tom razlikom što je dobro da ga dodajete pred kraj kuvanja. Vlašac se sjajno slaže s mlečnim proizvodima, dajući specifičan i ineteresantan ukus mlečnim sosovima, sitnom siru i salatama sa sirom. Veoma je pogodan za začinjavanje jela s jajima, krompirom, kao što je krompir salata ili pire, očaraće svakoga ko ima čast da proba vaše specijalitete.
Divlji luk se uspešno dodaje kao začin u tople ili hladne supe - sušen, sveže iseckan ili izgnječen. Isto tako, osećajte se slobodno da ga pospete iseckanog preko različitih mesnih jela, pohovanih zalogaja i šnicli, različitih pečenih jela i slanih pita, kobasica, kroketa i dr. Svaki sos sa pavlakom će dobiti jedinstven ukus ako mu na kraju dodate sitno iseckan vlašac.
Osim toga vlašac je savršen za ukrašavanje kulinarskih majstorija, dok se široko koristi u najboljim restoranima na svetu da jelo bude ukusnije i da se da jedinstven šmek jelu. Dosta dobro se kombinuje i sa ukusom ćuretine ili ribe. Čak će zapečene kriške s maslacem, posute vlašcem doneti zadovoljstvo vašim čulima.
Vlašac se koristi u različitim hlebovima, maslacima i čak za začinjavanje sirćeta. U Poljskoj tradicionalno se vlašac servira sa sirom i sitnim sirom, a jedno tipično letnje švedsko jelo je haringa sa vlašcem. U suštini vlašac je jedan od najvažnijih začina u francuskoj kuhinji, zajedno sa estragonom, krbuljicom i peršunom. Simbioza između ove 4 arome u jednakim količinama u suštini predstavlja francusku kombinaciju svežih začina Fines Herbes. Po pijacam simpatične vezice vlašca možete naći tokom cele godine, a cena je oko 1, 5-2 evra.
Koristi od vlašca
Kao izvor vitamina i minerala, redovno prisustvo vlašca u vašim jelima nikako nije suvišno. Lekovita svojstva vlašca su slična onima u belom luku, ali javljaju se u manjoj meri. Možda zato vlašac nije toliko popularno sredstvo u tradicionalnoj medicini. S bogatim sadržajem organskih jedinjenja vlašac ima blagotvoran efekat na krve sudove. Tanki zeleni listovi luka imaju blago stimulišuće, dijuretsko i antiseptičko dejstvo.
Komentari