Divlji luk je poznat i kao sibirski luk i vlašac. To je prolećna biljka koja više liči na beli luk nego na luk. Može se konzumirati svež, kao i sastojak salata i drugih jela.
Ova biljka ima zdravstvene koristi i koristi se u narodnoj medicini. Njime su se već u davna vremena lečili skorbut, kolera, kuga i druge teške bolesti.
Sibirski luk ima bogat sadržaj korisnih supstanci. To su eterična ulja i glikozidi, vitamini, među njima C, grupa B, PP, a takođe i sumpor, fluor, kalcijum, selen, gvožđe, fruktoza, aminokiseline, masti, fitoncidi.
Neke kožne bolesti se leče vlašcem, na primer bradavice i lišajevi. Napitkom od divljeg luka suzbija se kašalj, reumatizam, bronhitis, normalizuje se i rad crevnog trakta.
Divlji luk ima blagotvorno dejstvo na srce, na nivo holesterola, bori se protiv infekcija, vraća apetit, bori se protiv gastritisa i niske kiselosti u stomaku, kod problema sa štitnom žlezdom, leči depresiju.
Korisni sastojci vlašca sadržani su u njegovim stabljikama i zelenim listovima. Deluju antibakterijski u usnoj duplji i čiste zube.
Narodni recepti uključuju napitke od vlašca za bolesti zglobova, biljni sok za herpes, gnojne inficirane rane i čireve, parodontitis, bolove u kičmi, avitaminozu i bronhitis, a kuvani napitak od vlašca se pravi za hipertenziju.
Ne treba ga koristiti kod čireva, pankreatitisa, hepatitisa, holecistitisa, epilepsije, kao ni tokom trudnoće, a ne treba ga davati ni maloj deci.
Ovaj zanimljiv začin ima široku primenu u kulinarstvu zbog svog dobrog ukusa. Najbolje ga je koristiti sirov, jer se termičkom obradom uništavaju neki od njegovih ukusa i korisnih kvaliteta.
Salata od sibirskog luka je veoma lepa u proleće. Pravi se od listova biljke bez termičke obrade i dodaje se drugo povrće. Listovi se sa uspehom koriste u supama, a takođe i u pripremi ribe, mesa i povrća kao aromatični začin. U sosevima uspešno zamenjuje bosiljak.
Za zimu, ovaj luk se može sačuvati i dobiti kiselkast, marinirani ili slan ukus. Njegova korisna svojstva se čuvaju ako je tegla u kojoj se čuva dobro zatvorena.
