Modrikača (Lepista nuda) je jestiva Basidiomycota pečurka iz roda Clitocybe iz porodice jesenjih pečuraka (Tricholomataceae). Rasprostranjena je u Sevrnoj Americi i Evropi. U Rusiji je popularna po imenu рядовка фиолетовая. U zemljama engleskog govornog područja naziva se wood blewit, u francuskoj je znaju kao pied bleu, a u Nemačkoj je nazivaju violette rötelritterling. Ona je u bugarskoj poznata još pod imenima obična modrikača, borovnica i plavka.
Modrikača je pečurka koja ne može da se ne zapazi. Pre svega ona ostavlja utisak svojom ljubičastim mesnatom klobukom koja prvobitno ima oblik zvona, a kasnije postaje pljosnata. Prečnik joj dostiže 15ak centimetara. Panj pečurke je takođe obojen u istaknutu boju.
On može biti ljubičast ili plavkast dok mu u gornjem delu boja bledi. Ima cilindričan oblik i nije viši od 10 cenimetara. Ljubičaste su i lamele na Lepista nuda. Sa lakoćom se odvajaju od mesnatog dela. Polen spora je ružičast. Meso modrikače ima ljubičastu nijansu. Ono je mekano i debelo. Karakteriše se priajtnim nenametljivim mirisom.
Sakupljanje modrikače
Istina je da modrikača ima mnogo karakterističnih crta, ali ona nije jedina šumska pečurka kod koje se zapaža slična obojenost. Eto zašto kada imate nameru da skupljate Lepista nuda, treba da budete sigurni u svoje poznavanje ili da uz sebe imate iskusnog pečurkara.
Inače najpogodnija sezona za branje modrikače je jesan. Najveća količina ovih interesantnih pečureka može da sabere tokom septembra i oktobra. Razume se, nije isključeno da naiđete na Lepsita nuda i tokom proleća i jeseni. U principu ova vrsta je široko rasprostranjena. Kod nas ona raste i u listopadnim i u četinarskim šumama, Pečurke mogu da se sretnu pojedinačno ili u grupama okružene starim šumama.
Kad ste u potrazi za modrikačom, treba da pazite da je ne pobrkate s nekoliko drugih pečuraka. Prva među njima je takozvana livadska modrikača (Lepista personata) koja je takođe pogodna za konzumaciju. Ona može da se nađe na livadama, gde u okolini nema drveća.
Odlikuje se od modrikače po tome što su joj kapica i mesto beličasti. Drugi potencijalni dvojnik modrikače je Lepista sordida, poznata kao mračna modrikača. Dve vrste najviše razlikuju iskusni pečurkari, jer izgledaju skoro identično. Ipak mračna modrikača je sa kapicom tamnijeg mesa i panja i karakteriče se skromnijim razmerama.
Lepista glaucocana je vrsta koja takođe vara. Ovde imamo svetliju obojenost kapice i panja nego kod modrikače. Osim toga ova vrsta ima neprijatan miris. Modrikača ima slične crte s mnogim drugim vrstama među kojima su Cortinarius alboviolaceus, Cortinarius camphoratus, Cortinarius caerulescens i Cortinarius hercynicus.
Modrikača u kulinarstvu
Modrikača privlači karakterističnom aromom pečuraka i prijatnim ukusom. Preporučljivo je da se konzumira samo nakon duže termičke obrade. Pogodna je za korišćenje pri pripremi supa, čorbi, paprikaša, pohovanih i prženih jela. Uspešno se stavlja u omlete i jela sa mesom.
Možete kombinovati pečurke sa makaronama ili jednostavno s nekim sosom, dok će u oba slučaja kvalitet ukusa biti jednako dobar. Modrikača se konzerviše sterilizacijom. Ne preporučuje se sušenje ove vrste pečurke. Neki kulinari izbegavaju da mešaju Lepista nuda s drugim vrstama da se ne izgubi njena specifična i prijatna aroma.
U svakom slučaju, kada spremate pečurkem treba da su dobro očišćene i oprane, dok se ispiranje vrši haldnom vodom. Ova vrsta pečuraka iziskuje prethodnu termičku obradu, eto zašto je dobro nakon čišćenja da ih stavite da se kuvaju oko petnaestak minuta, a posle toga da pređete na pravo kuvanje.
Predlažemo vam recept za modrikaču sa maslacem, koji se pravi veoma lako.
Neophodni sastojci: 700 g modrikače, 2 glavice luka, 100 g maslaca, 1 kašika kisele pavlake, 1 struk peršuna, biber, muskatni oraščić, so
Način pripreme: Operite i očistite pečurke temeljno. Pustite ih da se kuvaju 10-15 minuta u posoljenoj vodi. U međuvremenu isecite luk i stavite ga da se proprži u maslacu. Izvadite pečurke iz vode, ocedite ih i dodajte u luk. Kad sastojci dovoljno omekšaju stavite pavlaku i promešajte. Začinite začinima i sklonite jelo s ringle. Pri serviranju pospite peršunom iseckanim na sitno.
Koristi od modrikače
Unos modrikače se odražava dobro ne smao na naše receptore za ukus već i na ceo naš organizam. Pečurka je cenjeni izvor bakra, cinka, mangana, koji su važni za zdravlje i dobro stanje našeg organizma. Ona je tkođe bogata tiaminom i riboflavinom. Osim toga modrikača je poznata po svojim antibakterijskim svojstvima.
Štetnost modrikače
Ako je modrikača dobro skuvana njena konzumacija ne bi trebalo da bude razlog bolesti. Ako se ipak uzima u sirovom stanju, može da izazove poremečaje u stomaku, bolove ili dijareju kod onog ko je konzumira.
Komentari