Duvan je naziv za osušene ili osušene i fermentisane listove biljke duvana Nicotiana tabacum i Nicotiana rustica. Pripada porodici krompira, rodu Nicotiana. Duvan spada u specifične kulture, koje se gaje sa ciljem dobijanja proizvoda sa izraženim narkotičnim dejstvom.
Danas se seje oko 50 miliona hektara duvana svake godine. Od njih 88% su u Aziji - Pakistan, Turska, KIna, Japan, Indija.
Istorija duvana
Zemlja porekla duvana je Amerika, gde su ovu biljku dugo koristili razni iscelitelji i indijanski šamani. Kada se doneo u Evropu, duvan je brzo postao popularan, što ga čini jednim od glavnih pokretača američke kolonizacije Evrope. Naučni naziv roda duvana je - Nicotiana, po Žanu Niku. Niko je bio francuski diplomata, koji je učinio da duvan bude popularan u Parizu nakon što je završio svoju misiju u Lisabonu 1561. godine. Kod nas duvan počinje da se gaji 1717. godine.
Upotreba proizvoda od duvana se vremenom menjala. U početku se on koristio samo za žvakanje i udisanje, a kasnije počinje da se puši sa nargilom ili lulom, dok se danas on puši u vidu cigara i tompusa.
Kao što je več dobro poznato, upotreba duvana vodi do zavisnosti, a takođe sama upotreba ima i svoje kontraindikacije. To je i razlog da se organizuje masovna borba protiv ove štetne navike, koja počinje još od 50 - tih godina prošlog veka.
Sastav duvana
Duvan ima veoma kompleksan hemijski sastav, a takođe je i proizvod kod koga kvalitet zavisi od kontradiktorne kombinacije materija u njemu. Hemijski sastojci u duvanu se mogu podeliti u dve grupe. Prva je grupa A, koju čine materije koje pozitivno deluju na sam kvalitet duvana - nikotin, pojedine vrste smole, eterična ulja, parafin i rastvorljivi ugljeni hidrati. Druga grupa je B i u nju spadaju materije koje negativno utiču na kvalitet - proteini, amonijak, organske kiseline i slobodne baze, metil alkohol i azotne materije bez nikotina.
Sadržaj nikotina se u duvanu dosta varira - od 0.5 do 14%, a u duvanu koji se proizvodi na našim prostorima - do 1.5%. Osim nikotina, listovi duvana sadrže i neke alkaloide - anabazin, miozinin, nornikotin, oksikotin. Posebno mesto zauzima nornikotin, koji se smatra 10 puta manje štetnim od nikotina.
Ugljeni hidrati koji se nalaze u listovima duvana takođe dosta variraju. U našem duvanu se kreću od 25 do 45%. Upravo oni utiču na ukus duvana.
Ukupan sadržaj azota dostiže do 2.60%, tako da se azotne materije dele u dve grupe - rastvorljive /amidi, aminokiseline, amini, alkaloidi, nukleinske kiseline/ i nerastvorljive /belančevine/.
Belančevine koje se nalaze u duvanu se kreću između 5 - 6.5%, ali se smatra da je sadržaj više od 6% nedopustiv. Đubrenjem duvana azotom se povećava količina azotnih materija, od kojih su neke neophodne, a druge nimalo nisu poželjne.
Vrste duvana
Najrasprostranjenije vrste duvana su:
Mahorka - predstavlja duvan krupnih listova koji pripada vrsti Nicotiana rustica. Sadrži mnogo nikotina i od njega se prave proizvodi za šmrkanje;
Orijentalni duvan - on ima sitne listove, najviše se koristi za proizvodnju cigara;
Poluorijentalni duvan - on je malo krupniji od orijentalnog. Koristi se za proizodnju cigara, a osim što se proizvodi kod nas, takođe se proizvodi i u Turskoj, Bugarskoj, Bliskom Istoku i Makedoniji;
Berlej i Merilend - vrste duvana koje se proizvode u SAD; Berlej se koristi za cigare, a takođe i za lule;
Virdžinija flu kurd - proizvodi se u SAD i Zimbabveu. To je duvan krupnih listova od kojeg se proizvode cigare;
Duvan za tompus - ima elastične, ali glatke listove. Postoje tri glavne vrste, u zavisnosti od namene. Filer - za punjenje tompusa; Bajnder - za uvijanje tompusa; Rapers - za prekrivanje tompusa. Rapers je najskuplja vrsta. Ove vrste duvana se proizvode na Filipnima, u INdoneziji i Kubi.
Upotreba duvana
Od listova duvana se proizvode razni proizvodi. Naravno, najrasprostranjeniji proizvod su cigare, zatim tompusi, duvan za žvakanje, za šmrkanje i za lulu. Od stabala i listova pojedinih vrsta duvana /Mahorka/, koje imaju visok sadržaj nikotina, se dobijaju nikotinski preparati. Od drugih vrsta se dobijaju alkaloidi betain i anabazin, a od trećih - jabučna i limunska kiselina.
Stabiljke duvana su bogate kaljumom, a nakon specijalne obrade one služe za dobijanje finog papira. Semenke duvana sadrže oko 40% masti, pa ih to čini odličnom sirovinom za dobijanje visokokvalitetnih ulja koja mogu služiti u tehničke svrhe.
Štetnost duvana
Upotreba duvana u različitim oblicima, najviše u vidu cigara, šteti zdravlju na nekoliko načina. Pušenje duvana je najveći uzročnik raka pluća. On čini oko 80 - 90% smrtnih slučajeva raka pluća i oko 1/3 slučajeva raka želuca, usta, glasnih žica i grla.
Nikotin prouzrokuje visok krvni pritisak, smanjuje nivo vitamina C u organizmu. Pušenje može biti razlog problemima sa pamćenjem, smanjuje brzinu pamćenja informacija. Dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od pojave onkoloških oboljenja, ali i kardiovaskularnih bolesti. Važno je pomenuti da su i pasivni pušači izloženi pomenutim rizicima.
Komentari