Protieni ili belančevine čine oko 20% ljudskog tela i ispunjavaju različite funcije u čovekovom organizmu kao životno važne komponente u tkivima, enzimima i ćelijama imunog sistema. Proteini su najvažnija hranljiva namirnirnica za sve sportiste i za sve, koji žele da imaju lepu sportsku figuru.
Proteini su složeni molekuli, koji se sastoje od kombinacije različitih aminokiselina - jedinjenja, koja sadrže ugljenik, kiseonik, azot i ponekad sumpor. Aminokiseline se vezuju jedna za drugu u specifičnoj količini i jedinstvenim kombinacijama za svaki različit protein.
Proteini, koji daju 4 kalorije po gramu, su veoma važan izvor energije za telo, kada nema ugljenih hidrata i masti. Kao dodatak u korišćenju proteina za akumuliranje energije za ćelijske funkcije, kada je neophodno, organi koriste aminokiseline koje se nalaze u proteinima, da bi proizvodile vlastite proteine.
Vrste proteina
Postoje različite vrste proteina, prema njihovom poreklu. Prva grupa su životinjski, kojima se organizam snabdeva konzumiranjem prehrambenih proizvoda životinjskog porekla, kao što su mleko i meso. Životinjski proteini su poznatiji i pod nazivom potpuni proteini, jer sadrže sve osnovne aminokiseline.
Druga vrsta su biljni proteini. Oni se smatraju nepotpunim proteinima, jer nemaju po jednu ili po nekoliko osnovnik aminokiselina u svom sastavu.
Proteini, koji se sintetišu u organizmu obavljaju brojne fiziološke funkcije.
- Proizvodnja i održavanje strukturnih proteina: telo proizvodi nekoliko strukturnih belančevina, kao što su: miozin, aktin, kolagen, elastin i keratin, koji održavaju čvrstinu i strukturu mišića, vezivnih tkiva (ligamenata i tetiva), kose, kože i noktiju.
- Proizvodnja enzima i hormona: svi enzimi, jedinjenja koja katalizuju hemijske reakcije u organizmu, sastavljeni su od proteina. Kao dopuna, hormoni koji učestvuju u regulisanju nivoa šećera u krvi (insulin i glikogen), kao i hormoni štitaste žlezde su takođe sintetisani od proteina.
- Proizvodnja transportnih proteina i lipoproteina: neke proteine organizam koristi za prenošenje različitih materija do telesnih tkiva. Ovi proteini uključuju hemoglobin (prenosi kiseinik), transferin (prenosi gvožđe), ceruloplazmin (prenosi bakar), retinol-vezani protein (prenosi vitamin A), albumin i transtiretin (prenose druge proteine). Lipoproteini učestvuju u transortu masti i holesterola.
- Proizvodnja antitela: antitela, koja su zapravo proteini, igraju važnu ulogu u imunom sistemu svojim povezivanjem sa antigenima (virusima i bakterijama), jer na taj način deaktiviraju antigene i čine ih vidljivijim za imune ćelije (nazvane makrofagi), koje razaraju antigene.
- Održavanje odgovarajućeg nivoa vode: proteini učestvuju u održavanju osmotičnog pritiska, koji kontroliše količinu vode u unitrašnjosti ćelija.
- Održavanje odgovarajućeg nivoa kiselosti: zbog sposobnosti da se vezuju za kisele i bazne supstance, proteini pomažu u održavanju normalnog nivoa kiselosti u organizmu.
Nedostatak proteina
Kako odrasli, tako i deca mogu da žive zdravo i ako unose malo proteina, u slučaju da unose dovoljnu količinu kalorija, jer se sve važne aminokiseline nalaze u hrani. Kao rezultat toga, simptomi nedostatka proteina češće se opažaju kod siromašnije populacije, koja ima ograničen pristup hrani.
Pothranjenost energijom belančevina, koja je rezultat male doze unetih proteina i kalorija, je naročito česta kod dece u nerazvijenim zemljama. Deci treba mnogo više proteina po kilogramu telesne težine nego odraslima, jer su važni za brži rast i razvoj.
Postoje dve vrste pothranjenosti energijom proteina: potpuna iscrpljenost i kwashiorkor. Potpuna iscrpljenost je stanje polu-gladi, koje može da se javi kod ljudi svih uzrasta. Posledica je ograničenog unosa hrane, ali je najčešća kod dece, koja nisu dojena. Simptomi potpune iscrpljenosti su gubljenje težine, mišićne mase, masti, slabost, umor i česte infekcije.
Kwashiorkor je gvinejska reč za "zli duh, koji je inficirao dete" i obično se može sresti kod dece uzrasta do 4 godine, koja uzimaju hranu sa mnogo ugljenih hidrata i bez bilo kakvih proteina. Simptomi kwashiorkora uključuju gubitak mišićne mase, otoke (zadržavanje tečnosti) i steatozu jetre.
Veliki unos proteina
Prererani unos proteina u trajanju od nekoliko godina može da dovede do problema sa bubrezima i/ili gubljenja koštane mase, koja na kraju dovodi do osteoporoze.
Prilikom kuvanja, proteini trpe fizičke promene koje se nazivaju denaturavija i koagulacija. Denaturacija je povezana sa promenama u obliku proteina, a na taj način se smanjuje rastvorljivost molekula proteina.
Koagulacija stvara zgrušavanje molekula proteina, kao što se dešava kada se priprema kajgana. Kada se namirnice, koje sadrže proteine kuvaju duže nego što je potrebno, moguće je da se unište aminokiseline koje su osetljive na toplotu (kao što je lizin), ili da proteini postanu otporni na enzime za varenje.
Svaki lek, koji smanjuje sekreciju ili neutrališe delovanje sone kiseline u želucu, ima negativno delovanje na varenje proteina. Uz to, steroidni protivupalni lekovi (kao što je Prednizon) mogu da dovedu do gubljenja mišićne mase, zbog čega se ljudima koji koriste ovaj lek preporučuje da povećaju unos proteina.
Iako su neophodni za naše zdravlje, proteini se ne koriste često u terapeutske svrhe. Uprkos tome, veći unos proteina u hrani je koristan za ljude, koji su imali tešku fizičku povredu i za sportiste. Osim toga, nekoliko aminokiselina kao što su glutamin, lizin, fenilalanin, tirozin, arginin i cistein se često koriste u terapeutske svrhe.
Kao dodatak ishrani u prahu danas je dostupan širok spektar proteina. Naročito su popularni oni, koji sadrže protein soje, pošto je soja poznata po sposobnosti da spreči oboljenja kardio-vaskularnog sistema i rak.
Izvori proteina
Odličan izvori proteina su tuna, škampi i bakalar. Veoma dobar izvor su srnetina, iverak, losos, školjke, ćuretina, piletina, jagnjetina, govedina, teleća džigerica, spanać, tofu, slačica, soja i mocarela.
Dobri izvori su jaja, mleko, karfiol i mnogo mahunarki.
Komentari