Sapote je egzotično voće, koje je nije mnogo poznato na našim prostorima. Dolazi iz Meksika, a osim što uspeva u Centralnoj Americi, sapote raste i u Gvatamali, Panami, Ekvadoru, Venecueli, SAD. Naziva se još i "karipska kajsija! , zbog sličnog ukusa i sastava kao i sama kajsija.
Još Asteci i Maje su gajili sapote i istiskali ulje iz koštica ovog voća, pa su ga koristili kao antiupalno sredstvo, a žene su ga utrljavale i u kosu.
Drvo sapote je zimzeleno i može dostići visinu do 15 m. Nekultivisano drveće može dostići i do 40 m visine. Omotač ploda je prekriven sitnim dlačicama i ima braon boju, a malo podseća i na koru kivija.
Unutrašnjost sapota je meka i narandžasta. Koštica je tvrda i relativno velika za ovo voće koje ne spada u krupne plodove.
Ovo voće je veoma važno za Indijance u Meksiku, pa kada uklanjaju biljke koje će smetati sadnicama kafe, oni ovo drvo ne diraju.
Sastav sapota
Sapote je odličan izvor vitamina C, E i B6. On sadrži kalijum, magnezijum, beta karoten, velike količine vlakana, riboflavina, niacina, triterpinske kiseline. Sapote sadrži i skvalan, koji se nalazi u njegovom ulju.
Odabir i čuvanje sapota
Ovo egzotično voće se ne može naći u našim prodavnicama, ali u specijalizovanim radnjama se može naći korisno ulje od sapota, koje donosi razne koristi. Organsko ulje sapota je relativno skupo - 50 ml košta oko 1300 dinara.
Iako nije mnogo popularno, sapote ima sve predispozicije da postane supervoće i pitanje je vremena kada će se to desiti.
Sapote u kulinarstvu
Meštani obično jedu sapote direktno iz ruke ili ga iseku na pola i kašikom grebu unutrašnjost. U gradskim mestima se pulpa sapota koristi za pravljenje marmelada ili se zamrzava za šerbet. Pulpa se koristi i kao nadev za pravljenje sira od guave.
Koristi od sapota
Svi delovi drveta sapote imaju lekovito dejstvo. Semenke plodova se koriste da se njima olakša varenje, ulje ima diuretsko dejstvo, čaj od kore drveta zaustavlja kašalj. Sok od kore drveta ulaknja bradavice i zaustavlja razvoj kožnih gljivica.
U Meksiku se često meša ulje samopta sa ricinusovim uljem i služi za jačanje kose. Klinični testovi koji su sprovedeni 1970. godine su potvrdili da je ulje sapota veoma efikasno kod opadanja kose, koje je posledica seborejičnog dermatitisa.
Na Kubi se čaj od semenki sapota koriste kao sredstvo za ispiranje očiju. U Meksiku potapaju ljuspe semeki u vino i dobijene obloge se koriste kod bolesti bubrega i reumatizma. Asteci su veoma cenili sapote zbog negovog blagotvornog dejstva kod osoba sa epilepsijom.
Sapote u kozmetici
Sapote ima blagotvorno dejstvo zbog biljnog skvalana, koji se nalazi u ulju, a koje se dobija od koštica. Upravo ovaj sastojak se nalazi i u osnovi poznatog arganovog ulja.
Skvalan ima odlično antibakterijsko dejstvo, prodire do dubinskog sloja epidermisa i olakšava da u kožu proniknu i drugi aktivni sasojci.
Ulje od koštica sapota po svom dejstvu na kosu nimalo ne zaostaje za ulje argana. Iz tog razloga se koristi za proizvodnju preparata za negu kose.
Ulje od koštica sapote ni na koji način ne zaostaje za arganovim uljem po pitanju nege kose. Iz tog razloga brojne kozmetičke kompanije za proizvodnju preparata za negu kose koriste upravo ekstrakt ovog egzotičnog voća.
