Bljušt (Tamus Communis) je zeljasta biljka, koja ima vijugavu stabiljku, mesnato korenje, koje može biti dužine do 30 cm i širine 5-10 cm. Na površini korenje ima debeli braon sloj. Stabiljke bljušta su duge do 3-4 m, a listovi ove biljke imaju duge drške, duboko srcasti, na vrhovima su šiljati, odozgo tamnozelene boje i sjajni. Kod nas je bljušt poznat i kao kuk, kukača, kukovina, zmijino grožđe.
Cvetovi bljušta su bledozelene boje, jednopolni i skupljeni su u cvastima u vidu grožđa, koji se nalaze u osnovi gornjih stabiljki listova. Plodovi bljušta su sočni, jarkocrvene boje, jagodičastog oblika, sa 4-5 semenki. Iako plodovi bljušta podsećaju na jagode, oni su veoma otrovni i nikako se ne bi trebalo konzumirati. Ova biljka cveta od maja do jula.
Biljka bljušt je veoma rasprostranjena u šumama i žbunovima u nešto toplijim delovima naše zemlje, do 1000 m nadmorske visine. Deo bljušta koji se koriste su korenje, koje se iskopava tokom ranih prolećnih ili jesenjih meseci.
U prošlosti su ljudi koristili bljušt za bojenje pletiva i vunenih tkanina u crveno. Danas se ova biljka u narodnoj medicini koristi za lečenje oboljenja zglobova.
Sastav bljušta
Biljka bljušt sadrži saponine, oksalnu kiselinu, mravlju kiselinu, glikozide, alkaloide. Ova biljka sadrži još i organske kiseline, skrob, kalcijum-oksalat i druge materije, koje još nisu ispitane.
Branje i čuvanje bljušta
U lekovite svrhe se korenje bljušta vadi u jesen (septembar, oktobar), kada su semenke sazrele, a nadzemni delovi već uveli, a može da se korenje vade i u rano proleće (mart-april), kada je pojavi prvih 2-4 listova. Korenje treba da se pažljivo izvadi, a najbolje vreme za to je nakon kiše. Treba biti veoma pažljiv, kako se korenje ne bi oštetilo. Nakon toga se ono opere (ali ne treba da ostane dugo u vodi).
Bljušt se suši na otvorenom, tako da se sve vreme pazi da ne bude namokren od kiše ili rose. Tokom sušenja temperatura ne sme da pređe preko 40 stepeni. Prisustvo buđi i insekata bi trebalo sprečiti. Biljka se čuva na prohladnom i tamnom mestu. Kod branja i obrade biljke ne bi trebalo da budu prisutna deca i trudnice.
Koristi od bljušta
Bljušt je biljka koja se koristi kao efikasno sredstvo u lečenju oboljenja kao što je išijas, reuma, kao i drugi upalni procesi. Može se koristiti i kod hemoroida. Bljušt se koristi u lečenju artritisa, pleksitisa, pleuritisa, neugalagija i probadanja, osteofita, povreda, prehlade. Tinktura od korenja bljušta ima revulzivno dejstvo, što znači da izaziva priliv krvi u kožu i tako pomaže u lečenju bolesnih procesa. Koristi se i kod ćelavljenja.
Preporučuje se i kod povreda lica, jer doprinosi bržem zarastanju i isceljivanju potkožnih krvarenja. Osim što se koristi za sve probleme sa zglobovima, bljušt se koristi još kod tuberkoloze i za olakšano pražnjenje. Biljka se može koristiti i kod kostipacije, ali u tim slučajevima treba da se koristi veoma pažljivo, jer veće doze mogu izazvati dijareju i povraćanje.
Narodna medicina i bljušt
Kada se kupi u apoteci, bljušt se potopi 20 dana u alkohol od 70%, tako da se svakog dana promućkate jedanput. Od dobijene smese se prave obloge i onda se stavljaju na problematično mesto.
Narenda se 200 g korenja bljušta, potopi se u 1 l maslinovog ulja i jaku rakiju, tako da njihov odnos bude isti. Kada prođe 20 dana, tinktura je spremna za mazanje. Boca sa tinkturom obavezno treba da se čuva na tamnom mestu ili da se uvije u foliju. Prah od sušenog korenja ove biljke se posipa na rane, kako bi se zarastanje ubrzalo.
Za mazanje se koristi i sok od plodova i listova biljke. Kada se bljušt koristi za mazanje u vidu obloge sa alkoholom, onda se uvija u vunenu tkanninu i tako treba da prenoći.
Narodna medicina preporučuje bljušt za lečenje osteofita. Za to je potrebno da se korenje biljke dobro opere i onda da se pomeša sa svinjskom mašću, pa se premaže mesto osteofita i tako se drži, dok se ne javi osećaj pečenja, tj. zagrevanja. Smatra se da osteofiti mogu da u potpunosti nestanu nakon nekoliko tretiranja.
Štetnost bljušta
Bljušt je biljka koja ima jako dejstvo, pa zato je neophodno da se koristi samo spolja - pre svega u vidu obloga i za mazanje. Lečenje sa bljuštom treba da se sprovodi sa velikom pažnjom, jer korenje može da pričini opekotine na koži. Bljušt ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje, kao i deca i osobe kod kojih je prisutna individualna netolerantnost.
Komentari