Danas pravoslavni Hrišćani slave Spasovdan, poznat kao i Vaznesenje Hristovo.
Spasovdan je pokretan hrišćanski praznik koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i obeležava trenutak kada se Isus uzneo na nebo. Spasovdan slave svi pekari i poslastičari.
Slavi se i kao praznik pekara i poslastičara. godine. Prema narodnim verovanjima, danas se prave i poklanjaju obredne pogačice, hleb i kuvana pšenica.
Pored pekara i poslastičara, ovaj dan u pojedinim balkanskim zemljama se slavi imendan, a to su svi koji čija su imena Spas, Spasimir, Spasena, Spaska i Spasijana. Današnji praznik slave i šoferi.
Nije nimalo slučajno da pekari slave upravo kada je Vaznesenje Gospodnje. Za naš narod je hleb veoma važan i svet, a sama reč označava ishranu i nahraniti se. Hleb otelotvoruje u sebi ideju o prirodnim procesima - rađanje, umiranje i vaskrsenje - novi početak.
Hleb nije samo deo svakodnevne, već i praznične trpeze, a i narodni je običaj da se gotovo za svaki praznik ili važan događaj umesi pogača. Hleb se mesi i kada su veliki crkveni praznici - Badnje veče, Božić, Đurđevdan, a među njima je, naravno, i Spasovdan.
Prema Novom zavetu, 40 dana nakon što je Hrist vaskrsnuo, ostao je na zemlji da propoveda svoje učenje i da drži besede sa svojim apostolima. Praznik Spasovden ima taj naziv upravo zbog toga što Hristovo vaznesenje zaokružuje sam proces spasenja ljudskog roda.
Četrdesetog dana od vaskrsenja se poslednji put pojavio Isus svojim učenicima, tako što ih je izveo iz grada na Maslinovu goru, koja se nalazila 2 km od Jerusalima.
Blagosljajući ih, Isus se podigao od zemlje i polako se uspeo ka nebu. Apostoli su se poklonili i nisu mogli da sklone pogled od čudesnog događaja.
Prema nekim verovanjima, četrdesetog dana od Uskrsa dolaze i vile, koje beru jasenak i kite se njime.
Smatra se da se jasenakom leče bolesne osobe i one koje ne mogu da imaju decu. Ako na današnji dan pada kiša, onda će godina biti bogata i rodna.
