Karda

Karda

Karda /Cynara cardunculus/ je višegodišnja biljka sa bodljama, koja pripada porodici glavočika /Asteraceae/. Karda je poznata i kao divlja artičoka ili španska artičoka i najčešće se koristi kao začin ili se konzumira kao lisnato povrće.

Stabiljka karde je uspravna i može dostići visinu do jednog metra, a kod pojedinih sorti može biti i viša. Listovi ove biljke su perasti i mogu biti dugi do 50 cm. Listovi su nazubljeni, bodljikavi na krajevima i delovima sa širokim mesnatim žilicama. Ljubičasti cvetovi su rastu u vidu cvasti. Seme španske artičoke je krupno, prošarano mrežicama i ima tvrdi omotač. Hiljadu semenki karde može imati težinu oko 30 grama, a mogu klijati čitavih 7 godina.

Karda se kao biljka već prilagodila suvoj klimi. Ona se može sresi kao samonikla biljka na prostorima Maroka, Portugala, Libije, Grčke, Hrvatske, Kipra, Kanarskih ostrva, Madere. Takođe uspeva i u Francuskoj, Agentini, Australiji, Kaliforniji i drugim zemljama.

Istorija karde

Najstariji podaci o kardi datiraju još iz 4. veka pre nove ere. Teofrast je prvi opisao ovu biljku, iako nije bio siguran koja je vrsta u pitanju, on je smelo kategoriše kao kaktus. Karda se pre svega koristi u grčkoj, rimskoj i persijskoj kuhinji. Ova biljka postaje veoma popularna ko začin još u srednjem veku. Karda se vremenom kutliviše u Francuskoj, Španiji i Italiji.

Vrste karde

Vekovima unazad se karda gaji u zapadnim delovima Srednozemnog mora. Od tada pa do danas su se razvile mnoge vrste ove biljke. Najpoznatije jestive sorte su turska karda i tzv. Slonova kost. One imaju više stabiljke od divlje artičoke, koje mogu dostići i do 2 m visine i konzumiraju se kao lisnato povrće.

Takođe, imaju i veće jestive pupoljke. Ove dve sorte imaju manje bodlji, a listovi su im deblji. Novi hibridi se sve više dobijaju, da bi imalo više berbi, a u isto vreme se mogu lakše i brati, budući da imaju manje bodlji, pa predstavljaju i manji problem ljudima koji ih obrađuju i beru.

Sastav karde

Listovi karde su bogati karotenom, šećerima, mineralnim solima, vitaminom C, itd. Karda je dobar izvor i tiamina (vitamin B1), niacina (vitamin B3), pantotenske kiseline (vitamin B5), vitamina B6, folne kiseline (vitamin B9), magnezijuma, gvožđa, mangana, cinka, fosfora, itd.

Gajenje karde

Ako želite da gajite kardu, trebalo bi da ispunite nekoliko uslova u kojima ova biljka uspeva. Karda voli zemljište koje je dobro obrađeno, toplo, obogaćeno hranljivim materijama i koje ima dosta vlage. Ako, pak, želite da odgajate kardu na suvom zemljištu i siromašnom hranljivim materijama, kvalitet biljke neće biti visok. Španska artičoka nije meta štetočina i bolesti.

Povoljno vreme za sejanje karde je proleće. Ona se seje na redove udaljene oko 80 cm. U aprilu i martu možete staviti po dva semena u svaki red (rastojanja oko 40 cm), gde se stalja samo po jedna biljka. Poželjno je da kardu posejete na sunčanom mestu, iako će ova biljka uspeti i na mestu gde nema mnogo sunčevih intervala. Kardu uek ravnomerno polivajte i omogućite biljkama da se osuše između polivanja.

Španska artičoka

Važan deo u odgajanju karde je tzv. skupljanje, čiji je cilj da listovi pobele i budu dobri za konzumaciju. Ova procedura bi trebalo da se sprovodi u septembru ili oktobru. Biljke se vezuju tako što im se vrhovi vezuju u snopove, pa se zatim prekriju slamom ili zemljištem. Karda treba da odstoji tako oko 2 sedmice.

Nakon toga se listovi ove biljke seku i pakuju. Čuvaju se na hladnom mestu. Biljke koje ostaju u zemlji se prekrivaju zemljom, kako bi se zaštitile od mraza. Sledeće godine one obrazuju cvetne stabiljke, cvetove i seme. Jedna karda se može gajiti 4 godine, ako se odgaja u uslovima koji su potrebni za razvoj ove biljke.

Koristi od karde

Karda se često gaji i zbog svog privlačnog izgleda. U zadnje vreme se ova egzotična bodljikava biljka gaji i zbog toga što se sve češće koristi u proizvodnji biogoriva. Ulje koje se dobija od semenki španske artičoke podseća na suncokretovo ili ulje šafrana. U Sardiniji se karda koristi kao sirovina u biorafinerijama koji proizvode bazu za bioplastiku.

Konzumacija karde povolno utiče na naše zdravlje. Ona je bogata hranljivim materijama i vitaminima koji su potrebnu organizmu za pravilan razvoj. Kada se konzumira kao povrće, onda ova biljka može brzo utoliti glad, a pritom ne spada u kalorične biljke. Karda može normalizovati krvni pritisak i deluje kao antioksidant. Pomaže u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a takođe je poznato da snižava holesterol.

Karda u kulinarstvu

Iako su šarene semenke karde pogodne za konzumaciju, u kulinarstvu se najviše koriste stabiljke ove biljke. Semenke divlje karde se i dan danas skupljaju i koriste u kuhinjama Južne Italije i Sicilije.

Stabiljke karde su duge i podsećaju na one kod celera. One se beru krajem zime ili u proleće. Kako bi mogli da koristite biljku u kulinarstvu, prvo treba da uklonite sve listove i bodlje. Stabiljke možete oguliti uz pomoć noža sa kojim gulite krompir. Zatim ih možete iseći na komade dužine 1 cm i da ih stavite u vodu sa sokom od limuna, kako bi se sprečilo njihovo menjanje boje, tj. kako biste sprečili da potamne.

Nakon toga ih možete staviti u kipuću vodu oko 20 minuta, dok ne postanu još mekši. Zatim blanširanu kardu izvadite iz vode i stavite na krpu, kako bi se ocedila od ovde. Kada biljka prođe ovaj način termičke obrade, ona se može čuvati u frižideru ili se može odmah dodati jelu. Koren pojedinih sorti se može iskoristiti kao namirnica, ali se veoma retko koristi na taj način. On se može skuvati i zatim poslužiti hladan kao deo salate.

Karda se tradicionalno dodaje supama, čorbama, salatama, itd. Stabiljke španske artičoke su mesnate i prijatne arome. U pojedinim mestima Italije se čorba od karde tradicionalno sprema za Božić. Ona se pravi sa malim ćuftama, gde se dodaje i pileći bujon. U nekim gradovima Francuske se, takođe, prave specijalni kulinarski recepti koji uključuju kardu.

Karda je nezamenljivi sastojak španskog jela Cocido madrileño, koje se pravi od povrća i mesa. Karda je deo proizvodnje pojedinih vrsta sireva u Portugalu, koji imaju blagi citrusni ukus. Svakako, ne treba zaboraviti da se ova biljka često koristi i kao začin. Za dobijanje začina se koriste glavne žilice listova i glavni koren karde. Ovaj začin se koristi za razne vrste mesa.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas