Kineski kupus je ukrštena biljka koja je srodna kupusu i brokoliju. To je povrće čije je ime sasvim zasluženo jer mu je rodna zemlja Kina i tačnije delta reke Jangcekjang. Tamo se on gaji već 1500 godina. Kinezi su mnogo dobro upoznati sa njegovim gajenjem, ali se gaji i u nekim evropskim zemljama - Nemačka, Italija, Holandija, Španija, Austrija. Jedna glavica kupusa teži u proseku od 400 g do 1 kg.
Sastav kineskog kupusa
U 100 g kineskog kupusa sadrži se 1, 5 g belančevina, 13 kcal, 1 g vlakana, 0, 2 g masti i 2, 2 g ugljenih hidrata. Kineski kupus je bogat vitaminima A, B i C, kao i mineralima kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom i magnezijumom. U njemu se nalazi beta-karoten i vitamin K.
Vrste kineskog kupusa
Kineski kupus se deli na dve vrste - pekinški kupus (Brassica pekinensis) i kineski kupus (Brasicca chinensis).
Pekinški kupus ima gustu i uspravnu rozetu, koja dostiže prečnik od 30 do 60 cm. Listovi su mu svetlo ili tamno zeleni, u različitoj meri pokriveni dlakom. Glavice pekinško kupusa se odlikuju veoma dobrim kvalitetom ukusa. Pekinški kupus nije otporan na hladnoću i veoma je osetljiv na vlagu. To savija rozetu ili glavicu i čini je izduženijom ili zaobljenijom.
Kineski kupus takođe formira uspravne rozete, ali su mnogo manje od onih kod pekinškog kupusa - prečnik od 20 do 40 cm. Listovi kineskog kupusa nisu pokriveni dlakom i ne savija joj se glavica. Oni su glatki ili krupno mehurasti, obojeni plavozeleno ili sivozeleno.
Kineske vrste kupusa iziskuju visoku zamljišnu i vazdušnu vlažnost, prohladnu klimu i plodnu strukturu tla. Ne podnose visoke temperature i oštre promene temperatura.
Izbor i čuvanje kineskog kupusa
Pri izboru kineskog kupusa treba imati u vidu da listovi treba da su čisti i sveži, glavice da su zdrave, bez potamnjenih mesta i mrlja na listovima. Neophodno je takođe da se pogleda u centar rozete da se uveri da nije istrulila.
Za pravilno čuvanje kineskog kupusa neophodno je da se opere, stavi u najlon kesu i da se stavi u frižider. Optimalni uslovi za čuvanje su 32 stepena farenhajta i 95% relativne vlažnosti.
Kuvanje kineskog kupusa
Kineski kupus ima veoma prijatnu aromu i ukus. Jede se sirov u salatama ili pripremljen na najrazličitije načine. Koristi se u osnovnim jelima i nizu salata. Kombinuje se veoma dobro sa kukuruzom, paradajzom, šargarepom, paprikom, jajima i nekim vrstama tvrdih sireva.
Na zapadu kineski kupus se kombinuje s voćem - jabukama, ananasom, mandarinama i pomorandžama. U azijskoj kuhinji kupus se kombinuje s đumbirom, soja sosom i čilijem.
Kineski kupus ima niz prednosti u odnosu na druge vrste kupusa. Najvažnija od njih je što se skuva mnogo brzo - gotov je za samo 10-15 minuta, zbog čega je pogodan za brzo kuvanje. Priprema mu se sastoji od čišćenja uvelih ili oštećenih listova, a klip se odseče. Za salate i kuvanje obično se iseče na kriške.
Koristi od kineskog kupusa
Kineski kupus je dijetetsko i lekovito povrće koje je veoma korisno kd kardio-vaskularnih bolesti. On eliminiše visoku temperaturu i upale, infekcije i bolove u grlu. Redovna konzumacija pomaže za poboljšanje varenja i uriniranja.
Smatra se da kineski kupus aktivira moždanu delatnost i pojačava bubražnu delatnost. Pomaže kod kašlja i infekcija očiju, a redovna kunzumacija kupusa čuva od kancerogenih bolesti.
Kineski kupus može da se koristi kod čireva na želudcu, avitaminoze, anemije i za povećanje imuniteta. Kineski lekari smatraju da čisti krv i pomaže za aktivniji i bogatiji način života.
Kineski kupus je čudesna i najviše zdrava dopuna svakoj dijeti. Sadrži veoma malo kalorija - tek 9 u svakoj posudici.
Štetnost kineskog kupusa
U kineskom kupusu se nalaze glukozinolati. U malim količinama oni su korisni, ali u velikim dozama postaju toksični. Lakši simptomi od konzumiranja kupusa mogu da uključuju mučninu i vrtoglavicu, probleme sa varenjem kod ljudi koji imaju osetljiviji stomak. Ponekad neželjeni efekti od konzumacije kupusa dobijaju se i nepravilnom pripremom.
Komentari