Jagorčevina /Primula/ predstavlja jedan od najvećih rodova u porodici Jagorčevina, koji obuhvata oko 500 vrsta višegodišnjih zeljastih biljaka. Stablo jagorčevine je ispravljeno, visine od 5 do 35 cm, a prečnik je od 1 do 3 mm. U osnovi stabla su zeleni listovi u obliku rozete. Oni su dugi od 5 d o18 cm, a cvetova ima od 3-10 komada.
Jagorčevina raste u umerenom zonama Severne hemisfere. Raste u žbunivma, livadama, šumama i na poljanama.
Botaničko ime jagorčevine - primula, dolazi iz latinskog nasiva "primus" što znači prvi, rani. Povezano je sa pojavom cveta još poletkom proleća. Ona se smatra vesnikom proleća.
Gajenje jagorčevine
Jagorčevina se ramnožava semenkama i odvajanjem tufa, a neke vrste i kroz reznice listova. Najbolje da se semenke sade početkom februara u saksije u sobnim uslovima. Male jagorčevine se pojavljuju nakon 16-18 dana. Gaje se pažljivo dok se ne pojave listovi. Ona se mogu zasaditi na mesto gde će se gajiti.
Jagorčevina dobro podnosi prolećno sunce, ali se dobro razvija i u polu-hladu, ispod žbunova i drveća, koji ne prekidaju poptuno sunčeve zrake. Zemljište treba da bude bogato humusom i rastresito, ne treba de se previše suši.
Mesta gde se zadržava voda i mokro glineno zemljište nije sasvim odgovarajuće. Briga o poljani jagorčevina u dvorištu nema puno. Treba da se oplevi korov, a zemljište da bude rastresito.
Obično godinu-dve dana nakon što se zasadi, stvaraju se guste tufe i potpuno pokrivaju zemljište. Da bi dobro prezimela, treba da se sačuvaju listovi do kasne jeseni, zato što su oni prirodni zaklon za korenje.
Nažalost, lepu jagorčevinu napadaju mnogi neprijatelji i bolesti. Kod nedostatka vlage u zemljištu stabla umiru od truljenja. Boliju od rđe, ne preskaču je ni baketriološke fleke. Puževi golaći i vaške na listovima su ozbiljan neprijatelj.
Sastav jagorčevine
Nadzemni deo jagorčevine sadrži fenolinske glukozide, flavonoide, saponine, karoten, tanine, vitamin C, estere salicinske kiseline, eterična ulja itd. Koren i rizom imaju sličan sadržaj.
Sakupljenje i čuvanje jagorčevine
Delovi koji se koriste su koren, rizom, cvetovi i listovi. Koren i rizom treba da se sakupljaju pre cvetanja, tokom aprila i kada listovi počnu da žute /u junu/. Za vreme cvetanja /mart, maj/ se beru listovi.
Koristi od jagorčevine
Saponini koji se nalaze u jagorčevini imaju odlični za iskašljavanje. Biljka se koristi za lečenje gripa, astme, velikog kašlja. Koren se koristi za olakšavanje upalnih procesa u mokraćnim putevima, kod otežanog mokrenja i gihta.
Listovi jagorčevine sliuže za lečenje glavobolje, malaksalosti, nedostatka vitamina C i A. Cvetovi jagorčevine se koriste za lečenje nesanice i nervoze. Koren ima dejstvo za iskašljavanje i poznato dijaforetsko i diuteričko dejstvo. Jača želidačnu sluz i deluje smirujuće na nervni sistem.
Jagorčevina se koristi kod svih vrsta kašlja i upalnih procesa u disajnim putevima, kod nervoze. Cela biljka se koristi kod slabog srca, upala bubrega i osteofita.
Unutrašnja primena jagorčevine: 1 supena kašika korena biljke se kuva u 500 ml vode oko 10 minuta. Uzima se po 1 kašičica 4 puta pre jela. Možete zasladiti medom. Od nadzemnog dela, 2 supene kašike se popare sa 500 ml vode. Pije se na isti način.
Štete od jagorčevine
Prilikom rada sa jagorčevinom se mogu javiti neželjene alergijske reakcije. Takođe se primećuje i u nekim slučajevima prilikom gajenja kao dekorativna sobna biljka.
