Glog

Glog

Glog (Crataegus) predstavlja rod skrivenosemenica iz porodice Ruža. Najrasprostranjeniji predstavnik ovog roda je običan glog, poznat još kao crveni glog. Raste na suvim i sunčanim mestima do 1500 metara nadmorske visine.

Sreće se u šumovitim predelima, među žbunovima, oko planinskih pašnjaka. Najrasprostranjeniji je u umerenim klimatskim zonama zapadne Azije, severne Afrike i Evrope. Glog nije pretinciozan kad je u pitanju tlo, ali se razvija bolje na plodnom i svežem tlu.

Glog predstavlja nisko žbunasto drvo koje dostiže visinu između 5 i 14 metara. Ima veoma razgranate tanke grane i dobro razvijen koreni sistem. Grane su sjajne ljubičasto braon boje. Listovi su obični, dužine 2-4 cm.

Cvetovi gloga su beli i ružičasti, skupljeni u cvasti. Plodovi zru ttokom septembra i oktobra. Već zreli plodovi su tamno crveni ili narandžasti, izduženi, sočni i loptasti.

Glog su koristili lekari od najdavnijih vremena. Ima sačuvanih podataka da se koristio u Rimskoj imperiji još tokom prvog veka nove ere. Danas lekari, fitoterapeuti koriste glog za profilaktiku i lečenje kardio-vaskularnih problema.

Plodovi gloga

Sastav gloga

Listovi gloga sadrže flavonoide, tanine, esencijalne masne kiseline, triterpenove ugljenične kiseline, derivate purina. Plodovi gloga su bogati vitaminima, pigmentima, taninima i flavonoidima.

Sakupljanje i čuvanje gloga

Glog lako može da se nađe u planinama, šumama i parkovima. Plodovi su veoma korisni, ali i cvetovi ne odstupaju po kvalitetu. Cvetovi i listovi gloga se skupljaju u maju-junu, tokom prvog cvetanja.

Plodovi gloga se sakupljaju krajem leta ili početkom jeseni, kada su plodovi veoma dobro uzreli, tvrdi i crvene boje. Omekšali plodovi ne treba da se sakupljaju.

Ekstrakt gloga može da se kupi u apotekama i specijalizovanim prodavnicama. On je osnovni sastojak dodataka, koji jačaju srčano i arterijsko zdravlje.

Sušeni glog

Koristi od gloga

Glog deluje blagotvorno kod različitih oboljenja kardio-vaskularnog sistema, poboljšava rad srčanog mišića i učvršćuje njegov rad. On snižava nivo arterijskog pritiska, širi koronarne sudove i sudove mozga, u celosti poboljšava funkcije zidova krvnih sudova.

Glog je biljka koja treba da bude neodvojiv deo apoteke obolelih od srčanih bolesti. Za razliku od preparata koji iscrpljuju srce, glog ga ne iscrpljuje već pomaže cirkulaciji.

Glog pomaže kod nesanice i pojačane funkcije štitne žlezde. Eksperimentima je ustanovljeno da ekstrakt od gloga snižava nivo holesterola u krvi, što ga čini čudesnim sredstvom protiv ateroskleroze.

Uobičajeno se uzima 300 do 600 mg suvog ekstrakta gloga, tri puta dnevno. Proučavanja pokazuju da je za puni efekat biljke neophodna terapija koja traje oko pola godine.

Čaj od gloga

Narodna medicina s glogom

Glog se od davnina koristi u narodnoj medicina kao veoma dobro sredstvo protiv srčanih oboljanja i hronične srčane insuficijencije. On otklanja neprijatan osećaj kod lupanja srca, smanjuje rizik od aritmije, poboljšava snabdevanje krvi u mozgu i srcu.

Pomaže za brzi oporavak nakon preživljenog infarkta, srčanih nervoza, lakih oblika hipertenzije, nesanice i nervnih uzbuđenja, uvećane prostate i dr.

Infuzija od glogovog cveta se pravi tako što se 2 kašika cveta preliju sa 450 ml vrele vode i ostave da se nakisnu bar 2 sata. Pije se tri puta dnevno pre ishrane, po 150 ml.

Za pripremu esencije neophodna je 1 kašika ploda, koja se kuva oko 10 minuta na tihoj vatri. Esencija se procedi i pije tri puta dnevno pre ihrane po 150 ml.

Štete od gloga

Ekstrakt od gloga se smatra za potpuno bezopasan biljni proizvod koji mogu da uzimaju i zdravi ljudi bez preporuke lekara. Glog nema neželjene efekte, ali njegov unos kod ljudi koji pate od srčanih problema treba da bude u konsultacija s lekarom, zbog neodređenih međusobnih dejstava gloga sa lekovima koji se uzimaju. S druge strane bezopasnost gloga kad su u pitanju trudnice, deca i dojilje takođe nije dobro proučena.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas