Androgen je hormon, kojeg proizvodi nadbubrežna žlezda i stimuliše rad muškog polnog organa, a istovremeno pomaže u razvoju muških karakteristika. Najpoznatiji andgoren je testosteron.
Testosteron je veoma važan za razvoj muških plonih karakterstika, gde spada formiranje adamove jabučice, povećanje mišićne mase, stimulisanje libida, dlakavost i rast penisa.
Vrste androgena
Pored poznatog testosterona, postoji još nekoliko vrsta androgenih hormona. Prvi je steroidni hormon dehidroepiandrosteron, kojeg proizvode nadbubrežne žlezde iz holesterola. On je glavna materija, zahvaljujući kojoj se proizvode prirodni estrogeni.
Sledeća vrsta je androtestosteron, koji se dobija od progesterona. Kao i testosteron, pridaje telu muške karakteristike, ali u znatno manjoj meri. U istim količinama ga ima i kod muškaraca i kod žena.
Androstendiol je steroidni metabolit koji se javlja kao glavni učesnik u sekreciji androgena. Dehidrotestosteron je metabolit testosterona, ali ima dosta jače dejstvo od njega. Proizvodi se u reproduktivnom tkivu i koži.
Poslednja vrsta je androstendion, koji se proizvodi u testisima, jajnicima i nadbubrežnoj žlezdi. Zahvaljujući njemu se proizvodi estrogen.
Funkcija androgena
Kao što je već jasno, glavna funckija androgenih hormona jeste da kontrolišu i stimulišu karakteristike muškosti. Androgen se nalazi u svim kičmenjacima. Biološkim putem se on povezuje sa određenim androgenim receptorima u telu. Prvi put je otkriven 1936. godine.
Upotreba androgena
Androgeni su još poznati i kao anabolička sredstva. Koriste se u farmakologiji kao hormonski medikamenti, koje obično koriste takmičari, ne bi li povećali snagu, brzinu, elastičnost i izdržljivost.
Visok nivo androgena
Visok nivo androgena utiče na pishičko, a takođe i na fizičko stanje čoveka. Što se tiče fizičkih manifestacija, mogu se primetiti akne na licu i leđima, masna koža, povećana dlakavost.
Psihološki uticaj se manifestuje u vidu nemogućnosti samokontrole i impulsivnosti. Nivo androgena utiče na ponašanje zbog velike osetljivosti nerava. Androgen pomaže u regulisanju libida i agresije.
Upotreba pojedinih steroida i medikamenata može podstaknuti proizvodnju prekomernih količina androgena, pa na taj način mogu poremetiti i normalni nivo hormona.
U takvim slučajevima je obavezno da se koriste protektori, čija je uloga da neutrališu i potpomognu proces unosa androgena, kako bi se izbegli neželjeni efekti.
Visok nivo androgena kod žena se manifestuje u vidu poremećaja kao što su akne i hirzutizam. Prekoemrna sekrecija androgena smanjuje dejstvo estrogena, pa to potiskuje rad jajnika i amenoreje.
Ovakve žene imaju problema sa viškom kilograma, prekomernom dlakavošću, a ponekad imaju i previše muških karakteristika. Visok nivo androgena može prouzrokovati sindrom policističnih jajnika i neplodnost.
Nedostatak androgena
Glavni simptomi nedostatka androgena u telu muškarca jeste nedovoljna gustina kostiju ili osteoporoza, smanjen libido i problemi sa polnim funkcijama. Takođe, jedan od simptoma je i nedostatak energije.
Uzroci ovoj pojavi mogu biti različiti. Najčešće su to prekomerna konzumacija alkohola, hemohromatoza, infekcija u predelu testisa, izlaganje radijaciji, unos kortikosteroida.
Problem se može ustanoviti vađenjem krvi, ali pošto nivo testosterona varira tokom dana, potrebno je više testova. Deficit androgena je teško otkriti jer i drugi zdravstveni problemi imaju iste simptome.
Prema sprovedenim ispitivanjima, jedan od devet muškaraca preduzima nešto zbog niskog nivoa hormona, a razlog tome jeste da mnogi i ne sumnjanju da ovakakv problem postoji.
Androgen i rak prostate
Važan deo u lečenju raka prostate je potiskivanje sinteze muških polnih hormona, a glavni cilj jeste ograničiti razvoj ćelija raka. Takvo lečenje je poznato kao terapija koja uništava androgen.
Androgeni imaju sposobnost da podstiču rast ćelija raka, pa se zbog toga redukuje proizvodnja muških polnih hormona. Ovakva terapija sama po sebi ne leči rak, već se koristi kao pomoćno sredstvo u lečenju.
Hormonska terapija sa potiskivanjem androgena ima i kontraindikacije, gde spada umor, gojaznost, depresija, anemija, osteoporoza, talasi vrućine i impotencija, povećanje tkiva mlečnih žlezda.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne može zameniti konsultaciju sa lekarom!
