Telo odrasle osobe sadrži približno 100 g natrijuma (Na), od čega se otprilike 40-45% njega nalazi u koštanom tkivu. Natrijum je glavni kation izvanćelijske tečnosti koja sadrži otprilike 50% njega, a njegova koncentracija u ćelijama je mnogo niža.
Natrijum reguliše osmotski pritisak izvanćelijskih i unutarćelijskih tečnosti tela, održava jonski balans unutrašnjeg okruženja tela, zadržava vodu u tkivima i pospešuje oticanje koloidnih tkiva, učestvuje u pojavi nervnog impulsa i utiče na funkcionalno stanje kardiovaskularnog sistema.
U ćelijama postoji mehanizam koji obezbeđuje ekskreciju (odvajanje) Na+ jona i apsorpciju K + jona. Kao rezultat delovanja takozvane kalijum-natrijumske pumpe dobija se razlika u koncentraciji ovih jona u ćelijskoj membrani.
Natrijum učestvuje u sprovođenju stimulacije u nervnim i mišićnim ćelijama, u formiranju alkalne rezerve krvi i u transportu vodoničnih jona. Natrijum je takođe neophodan za formiranje koštanog tkiva. On ima niz regulišućih efekata: povećanje unutarćelijske koncentracije natrijuma, poboljšavatronsport glukoze u ćeliju, transport aminokiselina u ćelije takođe zavisi od njega.
Joni natrijuma ulaze u telo sa hranom, njihova apsorpcija se odvija uglavnom u tankim crevima. Odstranjivanje natrijuma iz tela se vrši uglavnom putim urina, mali deo se izlučuje znojem, 2-3% pražnjenjem. Kod zdravih ljudi gotovo da je nemoguće stići do suvišnog nagomilavanja natrijuma u telu. Balans natrijuma zavisi ulavnom od funkcije bubrega, sekrecije aldosterona iz kore nabubrega, rada centralnog endokrinog i nervnog sistema i funkcionisanja gastrointestinalnog trakta.
Koncentracija natrijuma u krvi, u poređenju sa drugim elektrolitima, održava se u mnogo užoj granici. Održavanje koncentracije Na u krvnoj plazmi je rezultat kombinovanog delovanja mnogih faktora: hipotalamusa, hipofize i epifize, nadbubrežnih žlezda, bubrega, atrijalnog zida. Povećani ili smanjeni sadržaj Na u sudovima određuje povećavanje obima krvi koja cirkuliše ili ispuštanje vode u izmeđućelijski prostor (otok).
Disbalans natrijuma u organizmu se deli na dve kategorije:
- hipernatremija - višak natrijuma
- hiponatremija - nedostatak natrijuma
Oba stanja disbalansa natrijuma u organizmu imaju negativne posledice po ljudsko telo.
Osnovne manifestacije hipernatremije su:
- otok
- nadutost;
- visok krvni pritisak;
Kod akutne hipernatremije:
- Neurološki simptomi;
- mučnina, povraćanje;
- konvulzije;
- koma;
- poremećaji termoregulacije.
Kod hiponatremije se pojavljuju:
- glavobolja;
- vrtoglavica;
- umor;
- grčevi u mišićima;
- mučnina, povraćanje;
Kod teške hiponatremije:
- konvulzije;
- otok mozga;
- koma.
Uzroci disbalansa natrijuma
Nagomilavanje Na u krvi može da bude posledica kako smanjivanja vode u organizmu, tako i viška natrijuma.
Hipernatremija se primećuje kod:
- ograničenog unosa vode, dehidratacije;
- povećanog unosa natrijuma hranom ili lekovima;
- nedostatka kalijuma;
- terapije hormonima (kortikosteroidi, androgeni, estrogeni, ACTH);
- oštećenja bubrežne funkcije;
- produženog povraćanje i dijareje bez hidratacije;
- stanja jakog znojenja;
- hiperfunkcije kore nadbubrežne žlezde;
- nekih endokrinih oboljenja (Itsenko-Cushingova bolest, sindrom Cushinga, nedostatak ADH ili rezistentnost na njega, narušavanje procesa u mozgu oblasti hipotalamusa).
Hiponatremija ili nedostatak natrijuma se razvija kod različitih stanja:
- nedovoljan (manje od 8-6 grama na dan) unos natrijuma u organizam zbog gladovanja ili kod dijete bez soli;
- dugotrajna dijareja i/ili povraćanje;
- prekomerno znojenje;
- korišćenje diuretika: većina ovih lekova aktivira ekskreciju Na sa urinom;
- velike opekotine;
- oboljenja bubrega, praćena gubitkom natrijuma;
- dijabetes melitus - prisustvo ketoacidoze je praćeno povećanim gubitkom Na;
- hipotirodizam;
- insuficijencija kore nadbubrežne žlezde;
- kod kongestivne srčane isuficijencije usled smanjene brzine protoka krvi kroz bubrege;
- endokrina oboljenja (hipokorticizam, poremećaji sekrecije vazopresina);
- ciroza jetre, insuficijencija jetre;
- prisustvo ileostome;
- primarna nadbubrežna insuficijencija (Adisonova bolest) - ona je praćena veoma niskom sekrecijom aldosterona, značajna količina Na se izlučuje urinom.
Kada treba da analiziramo natrijum u krvi?
- bolest bubrega;
- dijabetes melitus;
- insuficijencija jetre;
- endokrini poremećaji;
- oštećenja digestivnog trakta (dijareja, povraćanje);
- korišćenje diuretika;
- znakovi dehidratacije ili nadutosti;
- dijeta bez soli
- preterani unos soli.
Regulisanje balansa natrijuma u organizmu zavisi od razloga koji su ga prouzrokovali. Kod prisustva provocirajućih bolesti važno je njihovo svojevremeno i pravilno lečenje. Lekari mogu da preprišđu diuretike ili druge lekove za izbacivanje viška tečnosti ili elektrolita iz tela. U takvim slučajevima korigovanje fijete, posebno bez konzultacije sa lekarom, malo je verovatno da će pomoći.
Ukoliko se nedostatak natrijuma pojavio zbog povraćanja, dijareje ili preteranog znojenja, važno je kako da uzimate tečnosti, tako i da obezbedite neophodne elektrolite.
Ukoliko nedostaje oboljenje, onda treba da se obrati pažnja na dijetu, konzumaciju soli i hidrataciju tela. Upotreba soli sa hranom treba da bude premerena - niti je preterani unos, niti je izbacivanje soli korisno za ljudski organizam.
Pogledajte još prednosi neslanih mlečnih proizvoda, kao i u kojoj neslanoj hrani ima sakrivene soli.
