Kortizol je hormon, koji nastaje od holesterola i primada grupi glukokortikoidima. Proizvode ga nadbubrežne žlezde kada im hipofiza da signal za to.
U svakom organizmu je normalno da se proizvodi između 10 i 30 mg kortizola u roku od 24 sata, a nivo kortizola u organizmu može da varira tokom dana - ujutru je najviši, a najniži je uveće i noću.
Kortizol se naziva i kao hormon stresa, što nimalo nije slučajno - glavni faktor koji stimuliše njegovu sintezu jesu razne vrste stresa, koje mogu biti najrazličitijeg karaktera - konzumiranje štetnih namirnica, naporni treninzi, povrede, jake emocije, neuhranjenost, nedovoljan san, oboljenja, osećaj bola.
Koristi od kortizola
Kada je nivo kortizola normalan, onda je on veoma koristan za organizam. Normalna sekrecija ovog hormona je važna za odvijanje raznih procesa u organizmu. On smanjuje osetljivost na bol, povećava odbrambenost organizma, poboljšava pamćenje i koncentraciju.
Štetnost kortizola
Visok nivo kortizola tokom dužeg vremenskog perioda sa sobom nosi negativne posledice. Postepeno slabi imunitet, smanjuje se sekrecija hormona testosterona i somatotropina, kao i funkcije štitne žlezde, disbalans šećera u krvi, povećava se krvni pritisak, smanjuju se orijentacione sposobnosti.
Smanjuje se i mišićno tkio, povećava se masno tkivo, a samim tim se ubrzava i starenje ćelija. Visok nivo kortizola je plodno tle za razvoj dijabetesa, čira i strija, smanjuje se gustina kostiju, što je glavni faktor za pojavu osteoporoze.
Simptomi povišenog kortizola
Simptomi povišenog kortizola mogu biti najrazličitiji. Osoba, koja ima ovakav problem, ima stalne promene raspoloženja - zabrinutost, depresija i povećana razdražljivost, a razlog tome jeste uticaj kortizola na sintetisanje dopamina i serotonina.
Kako je već jasno, sinteza kortizla je najveća rano ujutru, kada se čovek budi i trea da se oseća energično. Osobe koje imaju ujutru nizak kortizol se osećaju umorno, ali se zato uveče osećaju energično.
Težina se postepeno povećava, jer kortizol, ne samo da stimuliše apetit, već i pojačava žlju za slatkišima. Visok nivo ovog hormona prouzrokuje dehidrataciju kože, što dovodi do pojave prevremenih bora i starenja.
Visok nivo kortizola, čiji je uzročnik stres, može uticati i povisiti krvni pritisak i na taj način povećati rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja.
Ispitivanje kortizola
Ispitivanjem kortizola se određuje koliki je njegov nivo u krvi. Obično se krv vadi dvaput - ujutru i uveče, budući da su tada nivoi kortizola različiti. Najčešće se ispituje kako bi se ustanovili problemi sa hipofizom ili nadbubrežnim žlezdama.
Osoba koja će vaditi krv treba da se prethodno pripremi za to. Zato dan ranije treba da se izbegava fizička aktivnost, a pola sata pre samog davanja krvi treba ležati. Unos pojedinih lekova može uticati na rezultate, pa ako osoba konzumira određene lekove, treba obavestiti lekara.
Ispitivanje ne treba da se vrši posle preživljenog psihičkog ili fizičkog stresa, u vreme trudnoće, ili kada imate smanjen nivo šečera u krvi, kao i kod korišćenja nekih lekova.
Povišen kortizol može biti i zbog prisustva pojedinih bolesti i zdravstvenih problema. Visok nivo može biti izbog oštećenja bubrega, jetre, gojaznosti, depresije, hipertireoidizma. Najčešći uzrok je Kušingov sindrom.
Nizak nivo kortizola može biti posledic krvarenja unutrašnjih organa ili Adisonove bolesti.
Regulisanje kortizola
Izbegavanje trajno povišenog kortizola je važan preduslov za dobro zdravlje. Kako bi se sprečile negativne posledice, svaki čovek treba da poštuje nekoliko pravila. Prvo, potrebno je smanjiti stres.
On je glavni krivac visokog kortizola i treba se smanjiti. Kvalitetan san je takođe veoma važan, a intenzivne treninge treba zameniti umerenim. Izbegavati drastične dijete, dok sama ishrana treba da bude kvalitetna i umerena. Kafa i energentski napici bi trebalo svesti na što manju meru, a takođe bi trebalo izbegavati i dim cigareta.
Svakodnevni stres, propraćen mnoštvom obaveza, nekretanjem, velikim unosom kofeina, alkoholom i cigaretama, nedovoljnim spavanjem i disbalansom u ishrani treba zameniti vežbama, jogom i meditacijom, tačnije sveukupnom promenom načina života.
Ishrana i kortizol
Kao i kada su drugi hormoni u pitanju, tako je i u ovom slučaju ishrana jedan od najvažnijih faktora za održavanje normalnog nivoa kortizola.
Kako bi se održao nomalan nivo kortizola, posebno kod osoba koje se aktivno bave sportom, treba se ustanoviti odgovarajući režim ishrane, koji uključuje 6 obroka dnevno u manjim porcijama. Naglo smanjenje unosa kalorija može povećati nivo kortizola do 40%.
Povećanje kortizola se manifestuje i kao posledica konzumiranja velike količine šećera, čokolade i kafe, kao i namirnica sa visokim sadržajem masti.
Beli luk je jedna od najkorisnijih namirnica kada je reč o kontroli nivoa kortizola, a to je zahvaljujući tome što je beli luk bogat vitaminom C.
