Način pripreme
Volim bosiljak i dosta ga koristim, bilo u supama, testeninama, salatama.
Ove godine sam zasadila 2 velike saksije bosiljka i za moje zaprepašćenje, u principu ne mogu da se pohvalim da mi je odgajanje cveća i biljaka jača strana, bosiljak je postao raskošan. Jarko zelen sa svežim velikim listovima.
Nažalost, shvatila sam da je on jednogodišnja biljka i ne postoji način da ga sačuvam. Zato sam kopala po italijanskim receptima da se informišem kako sačuvati bosiljak za zimu i pronašla sam.
Recept, ako se uopšte može tako nazvati, je jednostavan i prost.
Biraju se ne mngo tvrdi veliki listovi bosiljka, najbolje sa biljke. Nežno se operu /lako mogu da se oštete/ u hladnoj vodi.
Iscede se kroz đevđir, a nakon toga se stave na ubrus, prekriju se i odozgo, kako bi voda u potpunosti mogla da se absorbuje. Blago se pritisnu.
Nakon što se dobro osuše, stavljaju se na dno sterilisane tegle na primer od 200 ml. Sterilizacija izgleda tako što se tegle dobro operu, stave se u rernu i zagreje se do 100-120 stepeni, dok se ne osuše.
Izvade se i ohlade do sobne temperature i napune se zelenim listovima.
Odozgo se bogato pospe krupnom soli i zalije se ekstra devičanskim maslinovim uljem do vrha. Ne sme da ostane mesta za mehuriće vazduha. Stavlja se poklopac, zatvori se i ostavi se na tamnijem i hladnom mestu.
Na ovaj jednostavan se čuva svež bosiljak za zimu otprilike 5 meseci.
