Baklava je čuveni desert, koji obično povezujemo sa turskom kuhinjom. Istina je, međutim, da ovo jelo nema specifično poreklo. U Mesopotamiji je postala poznata u 8. veku pre nove ere. Kasnije se proširila na istočne kulture i ušla na Balkansko poluostrvo. Cela filozofija deserta je u tankim korama, aromatizovana sokom, orasima i medom. Baklava je ukusan i jednostavan desert za pripremu. Danas postoje razne njene varijacije, od kojih je jedna sarajlija.
Razlike između sarajlije i baklave
- Sarajlija je vrsta baklave koja se priprema na sličan način. Glavna razlika između nje i klasične baklave je način na koji je sarajlija oblikovana.
Kod sarajlije se koristi štap, na kome se kora gužva, da bi se dobio oblik gusenice. Kora se savija se kao rolnica oko štapa. Na ovaj način sarajlija dobija izgled slatke umotane pite, što je njena glavna specifičnost.
Nasuprot tome, klasična baklava se uglavnom nalazi isečena na kvadratne komade.
Nema neslaganja u receptima za ova dva kolača prelivena sirupom. Obe vrste baklave prate slične principe u pripremi, a to su:
Kore se razastru, pa se premažu sa malo ulja. Odozgo se pospu orasi i stavi se sledeći sloj kora. Nakon njihovog ređanja dolazi sirup. Sirup se priprema unapred od šećera, vode i limuna. Kuva se oko 10 minuta, a zatim se ostavi da se ohladi. Kada je baklava ispečena i dovoljno ohlađena, prelije se sirupom i ostavi da se natopi i da ga kore upiju.
Pogledajte još ukusnih predloga za slatku baklavu:
- baklava bez šećera;
- baklava bez oraha.
