Tamjan je poznat od davnina. To je smola koja se dobija iz drveta Boswellia iz porodice Burseraceae. Ovo drvo raste od Azije do Afrike. Iz kore stabla, njezinim zarezivanjem dobija se smola, koja se takođe naziva tamjan. Smola prilikom sagorevanja odaje specifičnu aromu i otuda nosi naziv tamjan - incision - zarez, incense - tamjan.
Prema starim verovanjima, dobro je da kuću, bilo da je veliki verski praznik ili ne, okadite tamjanom i da uvek taj ritual propratite molitvom.
Kroz kađenje tamjanom, vernici se mole Gospodu za zdravlje, uspeh i rodnost, da im pošalje svoju Božansku milost. Veruju da kroz tamjan svoje duše podižu na nebo.
Kađenje tamjanom prihvaćeno je da se obavlja u hrišćanskoj liturgiji, posebno u večernjim bogosluženjima, a kada nas sveštenik prekadi, moramo se jednom pokloniti u ime Boga, jer od njega očekujemo milost i drugi put zbog same crkve.
Tradicija kaže da na Badnje veče naš sto treba da okadimo tamjanom, počevši od najstarijeg člana domaćinstva, prema najmlađem, zatim hranu, a zatim i sve naše sobe i objekte, polazeći od spoljnih vrata u pravcu kazaljke na satu, prolazeći kroz sve prostorije.
Lomljenje prekađene pogače započinje tako što se prvi komad odvoji za Bogorodicu, a stavlja se ispred ikone. Sledeći je komad za kuću, a onda se raspodeljuje po starosti u porodici.
Kađenje se završava na spoljnim vratima, prelazeći prag i izgovara se molitva Bogu. U prošlosti su izlazili u dvorište i štale. Tako se veruje da se naša kuća pročišćava i zle sile proteruju, pri čemu se najveća pažnja posvećuje uglovima gde se okupljaju zle sile.
Od Božićne noći čuva se Božićna sveća za sledeća kađenja.
Da bi se smola upalila potreban je komad uglja, koji se kupuje u crkvenim prodavnicama i koji je prečišćen.
Kađenje tamjanom je obavezan ritual prilikom prihvatanja Hristove vere, krštenja deteta ili starije osobe, kao i u raznim crkvenim obredima, kao što su venčanja, bogosluženja i svi veliki verski praznici.
