Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka i jedan je od 45 predstavnika porodice kopriva. Kopriva je izuzetno korisna biljka za ljudski organizam, jer je bogata vitaminima i mineralima. Koriste se svi delovi biljke - koren, stablo i listovi.
Kopriva je prolećna biljka i odmah u prvim danima proleća njeni listovi se mogu naći svuda - u baštama, na planini, na ravnim i neravnim terenima. Zbog toga što nema prevelike izbirljivosti što se tiče mesta gde raste, kopriva se može gajiti i u domaćim uslovima, t.j. u saksijama.
Listovi koprive su bogat izvor mnogo minerala i vitamina, a deo koji se može naći u njima su: gvožđe, kalcijum, magnezijum, cink, hlorofil, vitamin A, vitamin B, D i E.
Ima mnogo različitih načina na koje se kopriva može konzumirati. Listovi mogu da se konzumiraju sirovi - u salatama od koprive ili da se podvrgnu termičkoj obradi i da budu deo jela, kao što su ukusna čorba od koprive, čaj od koprive ili čakprolećna kaša od koprive i jaja ili neverovatni pohovani vrhovi koprive.
Već nekoliko godina, kopriva se može pronaći i konzumirati i u sasvim novom obliku, tako što se pretvori u praškastu materiju, koja je poznatija pod imenom brašno od koprive.
Brašno od koprive se pravi od osušenih i samlevenih vrhova koprive. Ovo brašno je veoma bogato gvožđem. Brašno od koprive može da se dodaje u različite proizvode od testa, kao i u čorbe, salate ili da se koristi u pravljenju kaše.
Brašno od koprive mogu da konzumiraju vegetarijanci, vegani, osobe koje vode zdrav način života, uopšteno, mogu da ga jedu svi.
Mala količina ovog brašna, samo jedna kašika, dovoljna je da se obezbedi dnevna doza gvožđa potrebna organizmu.
Ova zeljasta biljka, tipična za nacionalne kuhinje u regionu, veoma je efikasna u borbi protiv prolećnog umora i malaksalosti.
Komentari