riba

Selen

Selen je mirkoelement koji je potrebno unositi svakodnevno putem hrane, ali bitno je da to budu veoma male količine (50 mg ili manje).

Uloga selena

- Sprečava pojave oksidativnog stresa. Iako je kiseonik neophodan za život čoveka, on je rizičan kada s enalazi u organizmu jer može učiniti da molekuli budu previše reaktivni i mogu oštetiti ćelijske strukture koje se nalaze oko njih. U hemiji, ovo stanje disbalansa, koje uključuje kiseonik, se naziva oskidativan stres. Selen pomaže kod sprečavanja pojave oksidativnog stresa, tako što udruženo deluje sa drugim hranljivim materijama koje imaju sličnu funkciju. U tu grupu materija spadaju vitamin E, vitamin C, glutation, selen i vitamin B3.

- Potpomaže rad štitne žlezde. Pored joda, selen je veoma važan za održavanje funkcija štitne žlezde. Selen je veoma važan štitnoj žlezdi, jer uz pomoć njega ona proizvodi svoj najaktivniji hormon (jedan od tireoidnih hormona koji se naziva T3), a takođe pomaže u regulisanju količine hormona koji se već proizveo.

- Sprečava pojavu oboljenja raka. Dokazano je da selen indukuje obnavljanje DNK i sintezu oštećenih ćelija, pa samim tim sprečava širenje ćelija raka, a takođe izaziva i njihovu apoptozu/ciklus samostalnog uništenja, pri kome telo samo eliminiše anormalne ćelije/. Selen udruženo deluje i sa proteinima, uključujući i glutation peroksidaza, koji je veoma važan u zaštiti od kancera.

Nedostatak selena

Simptomi dužeg nedostatka selena se primećuju na dva mesta u telu, a to su srce i zglobovi. Kada je reč o srcu, najčešći simptom je specifično oboljenje, poznatije i kao Kešan oboljenje, koje se može sprečiti i povećanim unosom selena. To oboljenje podrazumeva pojavu srčanih aritmija i gubitak srčanog tkiva. Što se tiče zglobova, takođe se javlja specifično oboljenje, poznato kao Kešan - Bek oboljenje. Povezano je sa degeneracijom vezivnog tkiva.

Kod težih oblika deficita selena, koji je takođe udružen sa neuhranjenošću, simptomi mogu biti slabost ili bolovi u mišićima, gubitak boje kose i kože, a nokti mogu postati belji.

Kod pojedinih namirnica, gde se primećuje znatna količina selena ali u vodorastvorljivom obliku, kontakt sa vodom može dovesti velikog gubitka selena. Na primer, kod pripreme pasulja se tokom kuvanja gubi 50% prvobitne količine selena. Pri pripremi namirnica životinjskog porekla gubitak selena je minimalan.

Pothranjenost je najčešći razlog za nedostatak selena. Budući da sadržaj selena kod biljaka najviše zavisi od sadržaja selena u zemlji, naučnici su prema tome identifikovali različite delove sveta, gde se deficit selena najčešće sreće.

Glukokortikoidi se često koriste kao antiupalna sredstva na bazi prototipa materije, poznatije kao kortizol. Svi lekovi ove vrste mogu smanjiti prijem selena u organizam.

Selen je direkto odgovoran i za snabdevanje organizma materijama kao što su vitamin C, glutation i vitamin D. Deficit gvožđa i bakra takođe može povećati rizik i od nedostatka selena.

Predoziranje selenom

Mučnine, povraćanje, opadanje kose, promene na koži i noktima se mogu smatrati simptomima preterane količine selena u organizmu, tj. njegove toskičnosti. Nivo selena koji je neophodan da bi se uopšte manifestovali navedeni simptomi se obično ne usvaja putem hrane, jer namirnice bogate selenom sadrže oko 30 - 50 mg selena. Prijem velikih količina selena verovatno može biti posledica selenove toksičnosti u samoj hrani.

Nacionalna akademija nauka u SAD je ustanovila dozvoljenu gornju granicu (UL) za prijem selena, prema kojoj je dozvoljeno 400 mg dnevno za muškarce i žene iznad 19 godina i više.

sveže pečurke

Koristi od selena

Selen može imati važnu ulogu u sprečavanju i/ili lečenju sledećih bolesti: akne, astma, cervikalna displazija, kolorektalni karcinom, AIDS, neplodnost kod muškaraca, Kašin Bek oboljenje, Kešan oboljenje, Multipleks skleroza, ciste na jajnicima, Parkinsonova bolest, psorijaza, artritis, katarakta, rak želuca i druge.

Selen se može naći i kao dodatak ishrani u jednom od dva vida: helatiran i nehelatiran. Od vrste helatiran su najviše dostupni selenometionin i selenocistein. U drugom obliku, tj. neheletiran vrste su najviše dostupni natrijum selenat i natrijum selenit.

Izvori selena

Brazilski orah je koštunjavo voće u kome ima najveće koncentracije selena. Odgajane u najboljim uslovima takođe imaju i visok sadržaj selena i mlade pečurke, šitaki pečurke, bakalar, škampi, kornjača, tunjevina, iverak, teleća džigerica i losos.

Veoma dobar izvor selena su kokošja jaja, jagnjetina, ječam, suncokret, seme slačice i ovas.

5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas