Selen (Levisticum officinale Koch) je višegodišnja biljka iz porodice peršuna i šargarepa - sa štitastim cvetom (Apiaceae) koja dostiže visinu 1-2 metra. Poznat nam je kao nezamenljiv začin za riblje čorbe i supe ili za jagnjeće pečenje, ali selen ima mnogo veći potencijal ako govorimo o lekovitim svojstvima. Karakterističan je jak, zasićen i specifičan tamjanov ukus selena. Karakteriše se prvobitno gorkim, a nakon kratkog vremena postaje aromatično-gorak ukus.
Selen je poznat još pod imenima rusalin ili pahuljica, a samo ime selen, u skladu s narodnim verovanjima označava "devet sila" - toliko dobijaju oni koji su njime obilno posipali jela ili pili esenciju od selena.
Prapostojbina selena su centralna Azija i Evropa. Bliska biljka je škotski selen koji raste na severu Velike Britanije i po atlantskoj obali Severne Amerike. Selen je bio poznat još drevnim grcima i rimljanima. Spominje ga srednjevekovna autorka Hildegarda u 11. veku. U tom periodu on se koristio uglavnom za pripremu osvežavajućih napitaka.
Poznati iscelitelji kao što su Hipokrat, Avicena, Galen preporučivalu su selen skuvan ili natopljen u vinu kod moždanih bolesti, za umirivanje otoka - unutrašnjih i spoljašnjih, protiv noćnog mokrenja, a pomešan s medom - za čišćenje i učvršćivanje organizma kod trovanja. Vojskovođa Suvorov u vreme prelaska preko Alpa davao je vojnicima infuziju od selena za povećanje snage.
Sastav selena
Vekovima, čak hiljadama godina ljudi su poznavali lekovitu snagu selena koja je, na sve navedeno, bila skoro trenutna. Listove selena nazivali su magičnim, magijskim, verovatno zbog jakog lekovitog dejstva eteričnih ulja. Selen sadrži eterično ulje koje je u korenu do 1%.
Nalaze se još smole, furanokumarini, lecitin, šećeri, organske kiseline, enzimi, tanin. Koren mu je bogat eteričnim uljem, šećerom, mineralima, oraganskim kiselinama, smolom, kumarinom, pektinom, skrobom. Od podzemnih delova i plodova dobija se eterično ulje koje služi kao začin.
Selen sadrži:
- eterično ulje (oko 70% ftalida)
- kumarine (uključujući bergapten, psoralen i umbeliferon)
- biljne kiseline
- beta-sitosternin
- smolu
- lepljive materije
Čuvanje selena
Čuvajte suve listove selena u dobro zatvorenim teglicama na temperaturi ne većoj od 15 stepeni. Ne treba da ima direktan pristup svetlosti ili drugim izvorima toplote. Listovi sačuvani na ovaj način dugo vremena čuvaju svoja korisna svojstva. Selen se veoma dobro čuva i zamrznut u zamrzivaču.
Kulinarska upotreba selena
Omiljen kao začin za riblju čorbu i različita jela s jagnjetinom, selen nalazi dosta široku upotrebu u kulinarstvu. Za jelo od 4 porcije dovoljan je jedan srednje veliki koren. Koriste se listovi, plodovi i koren biljke.
Koren i plodovi biljke su dobri antiseptici i zato se često dodaju u turšije i mesne konzerve. Svež selen je pogodan začin za pileće supe, pasulj, sosove i teža mesa. Plodovi se koriste za mariniranje povrća, zajedno s lovorovim listom, biberom i pimentom.
Kombinujte koren selena sa peršunom, mirođijom, povrćem za supu, biberom i alevom paprikom, majoranom i belim lukom. Sveže korenje selena je čudesan začin za salate, pileće supe, pasulj i različita mesna jela. Listovi selena, sveži ili osušeni, nezamenljiv su začin za riblju čorbu.
Preporučuje se da ga stavite malo na početku kuvanja. Možete da osušite listove selena, da ih čuvate u dobro zatvorenim kesama na suvom mestu i da tokom cele godine sačuvate aromu selena u svojoj kuhinji. Ako nemate vremena za sličnu samoinicijativu, uvek možete da nađete paketić sušenog selena u obližnjoj prodavnici hrane.
Koristi od selena
Vekovima na ovamo, tradicionalna medicina se oslanja na selen za dosta problematičnih stanja. Selen predupređuje odvajanje sekreta iz gastrointestinalnog trakta i pluća, tonira organizam, stimuliše probavni sistem, deluje blagotvorno na kardio-vaskularni i nervni sistem i ima jasno izražen spazmolitičan efekat na glatku muskulaturu.
Za lekovite svrhe koristi se uglavnom koren, za nedostatak apetita, grčeve u stomaku i crevima, iskašljavanje, protiv nadimanja, za žuč, reguliše menstruaciju. Pomaže radu srca i dobro je sredstvo protiv neurastenija. Još je tokom 1882. godine ustanovljeno da selen sprečava širenje mikrobakterija tuberkuloze. Osim toga jako je dijuretsko sredstvo. Upotrebljava se protiv obilnog znojenja i kod nekih kožnih oboljenja.
Isto tako selen ima sposobnost da omekšava rad stomaka i creva, utiče veoma dobro i brzo na umor i unutrašnju slabost kao posledica drugih bolesti, kašlja i astme, bronhitisa, srčanih bolesti, čisti žuč i smanjuje otoke nastale od unutrašnjih bolesti. Osim toga umiruje nervni sistem. Esencija od njegovog korena, pomešana s malo sirćeta i koprive pomaže za zarastanje dubokih rana, eliminiše osipe i zaustavlja opadanje kose. Čaj ili hladni ekstrakt od korena selena leči i čisti ceo organizam.
Kao i koren peršuna, tako i ovaj od selena služi za oblaganje bolnog mesta kod ujeda otrovnih insekata - kako sveži koreni tako i njihova esencija deluje veoma lekovito. Koristi se spolja kod kožnih svrabeža, rana, gljivica na nogama, kod mišićnih, koštanih i zglobnih oboljenja, kod jakih bolova i grčeva, kupke s esencijom od korena, kao i cele biljke daju veoma brz i dobar efekat.
U pola litra vode ili crvenog vina 10-15 minuta s skuva 1-2 kašike svežeg ili osušenog korena. Pije se 2-3 puta dnevno po jenda šolja. Ovaj recept služi i za profilaksu - čuva krvne sudove od skleroze.
Za unutrašnju upotrebu: 1 šolja drobljenog korena se prelije sa pola litre kipuće vode, natopi se 3-4 sata, procedi se i podeli na tri jednaka dela. Uzima se ujutru, u podne i uveče pre jela. Sok od selena se koristi kod glista.
Recept za prašak od selena
Isušeno korenje se samelje u prah u mlinu za kafu i stavi se u tegle za duže čuvanje. Koristi se za pripremu sosova, supa, kaša i dr.
Štetnost od selena
Iako je dosta korisan, selen u nekim slučajevima može da ima neželjene efekte. Kontraindikovano je da se koristi selen u trudnoći. Oni koji pate od akutnog nefritisa takođe ne treba da koriste selen. Dobro je, ako planirate lečenje selenom, ipak da se konsultujete s lekarom, pod čijom kontrolom će proći to lečenje.
Komentari