Mnogo godina je već jasno da dijeta bogata voćem, povrćem, mahunarkama i žitaricama smanjuje rizik od oboljenja kao što su srčane bolesti, rak, dijabetes i visok krvni pritisak. Efekte ova hrana duguje antioksidansima - specifičnim mineralima, vitaminima i enzimima koji čuvaju ćelije od destruktivnog dejstva slobodnih radikala. Druga grupa materija koje pomažu zdravlju koja se nalazi u hrani su hemijske materije biljnog porekla, nazvane fitonutrijenti.
Fitonutrijenti, poznati još kao fitohemikalije, predstavljaju široki spektar biljnih jedinjenja koja pomažu za održavanje dobrog zdravlja. To su biološki aktivne supstance koje daju boju, miris i prirodnu otpornost na bolesti biljkama.
Vrste fitonutrijenata
Fitoestrogeni - materije biljnog porekla koje su analogne ženskim polnim hormonima. Ulazeći u organizam žena fitoestrogeni su sposobni da regulišu sintezu i da kompenzuju nedostatak estrogena do nivoa od koga zavisi zdravlje i spoljašnji izgled žene.
Fitosteroli - biljne masti koje igraju veoma važnu ulogu u osnovni procesima koji teku kroz telo. Osnovno dejstvo im je da smanjuju nivo lošeg holesterola, čuvajući na taj način zdravlje arterija. Blokiran holesterol se izbacuje iz tela sa ostacima hrane. Fitosteroli pomažu i prirodnoj zaštiti protiv spoljašnjih uticaja i maju veoma jak antiupalni efekat.
Saponini - predstavljaju složno postavljene glikozide koji se sreću u biljkama. Oni pomažu resorpciji ugljenih hidrata, masti i drugih materija u organizmu. Neki saponini mogu da snize krvni pritisak ili da utiču na razmenu materija.
Koristi od fitonutrijenata
Fitonutrijenti nemaju nikakvu hranljivu vrednost za ljudski organizam, ali zato čuvaju telo od niza ozbiljnih obolenja. Jedana od najcenjenijih osobina fitohemikalija je predupređivanje raka, dijabetesa i kardio-vaskularnih oboljenja. Naučnici smatraju da se fitonutrijenti bore protiv raka, blokirajući jedan ili više koraka koji vode ka formiranju tumora.
Više od 200 istraživanja fitonutrijenata pokazuju da postoji pozitivna veza između smanjenog rizika oda raka i konzumiranja voća, povrća, žitarica i mahunarki.
Sumporna jedinjenja poboljšavaju funkcije enzima jetre, zaustavljaju sintezu holesterola, snižavaju krvni pritisak, poboljšavaju imune reakcije. Nije na poslednjem mestu ni borba s bacilima, parazitima i infekcijama.
Jedna od najvećih prednosti fitonutrijenata je da se za razliku od većine vitamina, oni ne uništavaju u procesu kuvanja ili druge termičke obrade. Prirodno, najkorisniji su u sirovom stanju, ali ipak žitarice i mahunarke treba da se obrade termički.
Izvori fitonutrijenata
Fitoestrogeni mogu da se nabave putem konzumacije klica od lucerke, korena sladića, sojinih proizvoda i klica od deteline. Fitosteroli se nalaze u najvećoj količini u kukuruzu, soji, susamu, šafranu, tikvi i pšenici.
Saponini se nalaze u tropskom krompiru, pasulju, orašastom voću i cvekli. Terpene možemo da nabavimo kroz šargarepu, krompir, kajsije i dinje. Fenoli se nalaze najviše u mirođiji, peršunu, šargarepama i lucerki. Luk i beli luk su izuzetno bogati sumpornim jedinjenjima. U celini, skoro svako voće ili povrće ima izuzetno korisne materije za telo.
Deficit fitonutrijenata
Kako smo spomenuli, korisni fitonutrijenti nemaju hranljivu vrednost za organizam, ali zato njihov nedostatak ostavlja organizam nezaštićen od štetnih uticaja slobodnih radikala. Redovna konzumacija voća i povrća je obavezan uslov za dobro zdravlje.
Ishrana bogata životinjskim masnoćama a siromašna fitonutrijentima može da dovede do gojaznosti, zapušavanja arterija, raka, dijabetesa i problema sa srcem. Zato konzumirajte više sirovog voća i povrća. Porcije hrane treba da budu raspoređene u sledećem odnosu - 60/40 u korist povrća i na račun mesa.
Komentari