Blitva je lisnato povrće, često sretano u mediteranskoj kuhinji. Posebno je popularna njegova primena u italijanskoj hrani, uključujući rižoto i picu. Švajcarska blitva je možda najpoznatija, ali se sreću njegove sorte, uključujući crvenu i zlatnu. Bez obzira na boju, ovo povrće se lako sprema i ima mnogo primena za ljudsko zdravlje.
Šta predstavlja blitva?
Blitva se još naziva i spanaćem i lisnatom repom, ali ra raliku od repe, njeno korenje je nejestivo. Zeleni listovi imaju izbrazdanu teksturu, oni su debeli i čvrsti.
Ono što se često primećuje kod blitve su njene sorte. Stabla svake sorte su različitih boja, koje obuhvataju celu gamu boja - od bele do ljubičaste. Bela, zlatna i crvena su najrasprostranjenije. Nezavisno od toga da li je konzumirate svežu ili kuvanu, blitva je jednostavna za pripremu - operite je odstranite drške i servirajte.
Njen ukus je sličan onom kod spanaća, ali zavisi kako ćete je spremiti.
Korisiti blitve
Konzumacija voća i povrća svake vrste je povezana sa smanjivanjem rizika od vrlo loših zdravstvenih stanja.
Proučavanja pokazuju da konzumacija više biljne hrane, kao što je blitva, smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa, bolesti srca, povećavaju energiju i pamažu gubitku težine.
Smanjivanje krvnog pritiska
Dokazano je da konzumacija blitve povećava sportske preformanse. Ljudi čija je dijeta sa niskim sadržajem kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, su skloniji visokom krvnom pritisku.
Smatra se da ovi minerali smanjuju krvni pritisak, oslobađajući natrijum iz tela i pomažu arterijama da se prošire. Uzimanje ovih minerala u obliku suplemenata neće doneti iste zdravstvene koristi, kao njihova konzumacija u hrani.
Blitva sadrži sva tri od ovih zdravih minerala i može puno da pomogne u zdravlju. Ona smanjuje krvni pritisak, inhibiciju agregacije trombocita i poboljšanje disfunkciju endotela.
Borba sa rakom
Blitva sadrži hlorofil koji može da bude efikasan u blokiranju heterocikličnih amina, koje uzrokuju rak, i nastaju prilikom pečenja hrane na visokoj temperaturi.
Konzumacija lisnatog povrća i drugog povrća sa visokim sadržajem hlorofila, zajedno sa mesom na roštilju može sprečiti neke od kancerogenih efekata od prekomernog kuvanja mesa.
Dijabetes
Blitva sadrži antioksidans koji je poznat kao alfa lipoična kiselina. Dokazano je da ovo smanjuje nivoe glukoze, povećava osetljivost na insulin i sprečava promene kod pacijenata sa dijabetesom, prouzrokovane oksidativnim stresom.
Proučavanja pretpostavljaju da blitva takođe može da smanji simptome periferne neuropatije ili autonomne neuropatije kod ljudi sa dijabetesom. Ona takođe može da zaštiti od retinopatije, oštećenja krvnih sudova.
Štiti od ostroporoze
Adekvatan unos vitamina K može da poboljša zdrvlje kostiju. Vitamin K modifikuje proteine u koštanom matriksu, poboljšava apsorpciju kalcijuma i smanjuje izlučivanje kalcijuma u urin. Nizak unos vitamina K je povezan sa većim rizikom od frakture kostiju.
Jedan od načina za povećanje unosa vitamina K ne kroz konzumaciju lisnatog povrća, kao što je blitva, rukola i spanać.
Poboljšava fizičku aktivnost
Dokazano je da dijetetski nitrati poboljšavaju oksigenaciju mišića za vreme treninga.
To sugeriše da veći unos nitrata može da poveća vašu fizičku aktivnost i da vas učini izdržljivijima.
Blagodatni uticaj nitrata na kardiovaskularni sistem značu da može da poboljpa kvalitet života onih sa kardiovaskularnim respiratornim ili metaboličkim bolestima.
Potencijalni rizici
Ljudi koji uzimaju lekove za razređivanje krvi treba naglo da izbace hranu sa visokim sadržajem vitamina K. On igra veliku ulogu u zgrušavanju krvi, tako da može da ometati efikasnost sredstava za razređivanje krvi.
Važno je da zapamtite da upravo celoviti način ishrane je najvažniji za profilaktiku bolesti i postizanje dobrog zdravlja.
Bolje je da se hranite raznovrsno, nego da se koncentrišete na posebnu hranu kao ključ dobrog zdravlja.
