Centralni nervni sistem je odgovoran za osnovne funkcije našeg tela. Prekomerna konzumacija alkohola može negativno uticati na vaš nervni sistem.
Alkohol je proizvod dobijen fermentacijom voća ili žitarica, a u taj proces je uključen i šećer.
Alkohol se koristi u mnogim oblicima kao sedativ, u kozmetičkoj industriji i kao antiseptik. Ovo piće ljudi su konzumirali još od praistorije.
Previše alkohola dovodi do intoksikacije i mamurluka, a to su signali koje nam telo daje da shvatimo da nešto nije u redu.
Redovna konzumacija alkohola u velikim dozama izaziva mnoge kratkoročne i dugotrajne efekte na različite delove ljudskog tela kao što su struktura kostiju, krv, creva, jetra, želudac, pankreas, srce, periferni nervi i centralni nervni sistem.
Alkohol deluje na centralni nervni sistem, utiče na emocionalne i senzorne funkcije, sposobnost donošenja odluka, pamćenje, čula mirisa i ukusa se prigušuju, a povećava se sposobnost tolerisanja bola.
Različiti delovi mozga su pogođeni različitim brzinom, stvarajući periode anksioznosti i stupora. Dugoročni efekti alkohola na centralni nervni sistem uključuju zavisnost i nepovratna oštećenja, što zauzvrat ukazuje da se promene već dešavaju u mozgu.
Sa svakom sledećom čašicom, funkcije centralnog nervnog sistema se pogoršavaju u predvidljivom nizu, počevši od intelektualnog funkcionisanja, praćenog poremećajima u senzornoj i motoričkoj kontroli. Poslednji uticaj je na automatske biološke funkcije, kao što su disanje i rad srca.
Mozak je organ koji je najviše pogođen, iz njega proizilaze promene u ponašanju i emocionalnom stanju. Postoje tri značajna efekta trovanja alkoholom na mozak: gubitak pamćenja, konfuzija i preosetljivost na muziku, svetlost i drugo.
Gubitak svesti ili pamćenja tokom vremena su fizički efekti uticaja alkohola na mozak. Nastaju kada alkohol utiče na protok kiseonika do njega, a nedostatak kiseonika može da ubije desetine hiljada moždanih ćelija svaki put kada je osoba opijena alkoholom.
Komentari