Jedva da postoji osoba koja u životu nije probala alkohol. Možda manjina ne pije, ali veći deo stanovništva to čini i to stabilno. Da se opustimo nakon dugog radnog dana, da ispoštujemo prijatelje ili povodom nekog posebnog praznika, čašica ide uz sve.
Zabava i dobro raspoloženje uz to su zagarantovani, ali posledice nisu tako dobre, kao što se osećate dok završavate narednu veliku.
Hajde da vidimo kako alkohol šteti i koliko je bezopasna čaša vina za večeru:
1. Ometa treninge - ukoliko ste ljudi koji obraćaju pažnju na svoju figuru redovnim fitnes treninzima, a i ne samo, znajte da je neophodno da zaboravite na alkoholna pića. Alkohol iscrpljuje, čin um apsolutno neadekvatnim za bilo kakvu fizičku aktivnost, smanjuje izdržljivost i oštećuje mišiće.
2. Utiče na emocije - ili tačnije na hormone koji su odgovorni za njih. On bukvalno i figurativno opija, ometa sposobnost pravilne procene i adekvatnog držanja. Otadle utiče i na reakcije, tako što ih usporava, čineći ih haotičnima ili doprinoseći njihovom odsustvu. Negativno utiče na vid, koordinaciju i reflekse.
3. Dovodi do zavisnosti - nije potrebno da pijete svaki dan da biste postali zavisni. To se dešava iznenada, obično kod ljudi kojima je potrebno opuštanje, euforija ili ventil za njihove probleme, u čijem licu nalaze piće. Vremenom se ta, tada još psihička potreba, pretvara u fizičku.
4. Uzrokuje probleme sa varenjem - osim što može da dovede do mučnine i povraćanja prilikom preterivanja sa alkoholom, on iritira sluzokožu želuca. Može da prouzrokuje i otključavanje ozbiljnijih bolesti, bolova i peckanja u predelu stomaka.
5. Dovodi do povećanja telesne težine - ovo je visokokalorično piće koje bi moglo pagubno da se odrazi na figuru. Preterivanje sa alkoholom može da dovede do prekomerne težine, manifestujući se prvenstveno u predelu stomaka. Tamo se masti najbrže gomilaju.
6. Štete koje nanosi ne osete se odmah - pojavljuju se između 40 i 60-godišnje uzrasti, krajnje nepogodna za štete iz čaše. Tada se razvijaju potencijalne bolesti prilikom preterivanja sa alkoholom, od kojih neke mogu da budu sa fatalnim krajem.
7. Oštećuje jetru - sistemska konzumacija i zloupotreba alkohola, neminovno pokazuje negativan uticaj na ovaj važan organ. Karakteristično za jetru je što ona ne boli i ne daje skoro nikakve znakove oštećenja, dok ne postane suviše kasno. Zloupotreba alkohola uzrokuje upale i postepeno nagomilavanje masti u jetri, a vremenom se razvijaju opasne bolesti kao što su rak i ciroza.
8. Uništava kardiovaskularni sistem - prekomerna konzumacija alkohola postepeno povećava nivo triglicerida u krvi što neminovno povećava rizik od ateroskleroze. Vremenom dolazi do visokog krvnog pritiska. Alkohol sporo, ali sigurno oštećuje srčani mišić i ozbiljan je faktor rizika za infarkt i moždani udar.
9. Menja hormonski balans u telu - alkohol negativno deluje na hormone. Moguće je da se na različit način odrazi kod posebnih individua - gubitak seksualne želje, erektilna disfunkcija, celokupan hormonalni disbalans kod žena. Alkohol narušava kontrolu šećera u krvi, a kao rezultat toga razvija se gojaznost, pa čak i dijabetes.
10. Pogoršava kvalitet krvi - preterano velike količine alkohola u krvi ubijaju crvene krvne ćelije i uzrokuju anemiju, lišavajući telo kiseonika. Uz to, potiskuje se sposobnost koštane srži da proizvodi crvena krvna zrnca i postepeno se primećuje slabljenje imunog sistema i nesposobnost organizma da se efikasno bori sa infekcijma.
11. Prouzrokuje rak - da, upravo tako. Zloupotreba alkohola je ozbiljan faktor rizika za otključavanje raznih vrsta raka, budući da se uništavaju različiti sistemi u telu. Preterivanje sa alkoholnim napicima se povezuje sa povećanim rizikom od raka usta, jednjaka, želuca, creva i niza drugih. Rizik od raka dojke kod žena se uduplava.
12. Uništava mozak i nervni sistem - alkohol negativno deluje na mozak, potiskujući njegovo funkcionisanje i utičući na nervni sistem. Vremenom se primećuje smrt moždanih ćelija, skupljanje mozga, demencija, tremor i niz drugih negativnih manifestacija.
13. Negativno utiče na psihu - alkohol nanosi ozbiljna oštećenja i na psihičko stanje čoveka. Primećuju se razdražljivost, socijalna distanca, nemir, upadanje u depresiju, gubitak intelektualnih sposobnosti.
Veoma često ljudi misle da ukoliko popiju po neku i drugu čašicu, da to ni na koji način ne bi naštetilo. Međutim, ispostavlja se da čak i male količine alkohola mogu da budu opasne po fizičko i psihičko stanje čoveka. Prema nizu stručnjaka ne postoje bezopasne količine alkohola, zato što se vremenom gubi realna predstava o količini i postepeno povećavanje dnevne doze izlaže čoveka ozbiljnom riziku.
Komentari