Pripremanje pogača je jedan od najstarijih zanimanja u svetu. A hleb nasušni se smatra jednim od najdrevnijih proizvoda u ljudskoj istoriji. Prvi dokazi o njegovoj pripremi datiraju iz kasne epohe neolita. Verovatno su prvi pravljeni pljosnati hlebovi bili u obliku ispečene kaše od žitarica, spremane od krupno mlevenog zrna i vode.
U Drevnom Egiptu su se spremali u domovima ljudi. Pekare su postojale samo na faraonovom dvoru i dvoru njegovih ljudi sa visokim činovima, pri čemu su na njegovoj pripremi radili samo robovi. Tek u vreme procvata Rimske imperije proizvodnja hleba postaje javni zanat. U ovom periodu se pojavljuju i prve javne pekare, koje hrane stanovništvo.
U srednjovekovnoj Evropi pogača postaje osnovna hrana, čak se koristi i kao tanjir. Tek u 15. veku počinju da se prave drveni tanjiri i hleb se gotovo ne koristi. Međutim, neke kulture nastavljaju da služe pogače umesto pribora i posuda.
Pogača je nerazdeljivi deo indijske kuhinje. Ne postoje opšteprihvaćena pravila sa kojim jelom je pogodno da se kombinuje. Važno je da se pojede odmah kada se spremi i da se ne čuva. Smatra se da ako odstoji duže od osam sati, postaje štetna.
Indijci pripremaju pogače pre svega od pšenice, ali i od pirinča, tapioke, leblebija, kukuruza, prosa i drugog. Indijski hleb ne nosi religioznu i ritualnu vrednost, on je svakodnevna potreba. Svaki region i svaki dom čuvaju i predaju svoje unikatne recepte.
U Indiji komadi hleba služe i kao pribor sa kojim se zahvate jela od variva ili mesni zalogaji.
U Severnoj Indiji hlepčići Čapati se prave od integralnog pšeničnog brašna bez smese sa kvascem, vodom, malo soli i ghi puterom (prečišćeni maslac) za premazivanje. Dobijeno testo treba da bude meko kako bi moglo odmah da se razvije nakon mešenja.
Postoji varijanta gde može da se ostavi pokriveno krpom ili poklopcem na pola sata. Oblikuju se lopte jednake veličine koje se razvijaju u pljosnate pogače prečnika destak centimetara i debljine od nekoliko mlimetara. Peku se u zagrejanom tiganju, ali bez masnoće otprilike 10 do 30 sekundi.
Ako više volite da napravite indijski hleb sa masnoćom, treba da znate da bi bilo dobro da namažete stranu hleba koja je okrenuta na gore i predstoji da se ispeče. Prijatne smeđe flekice se dobijaju pomoću kašike kojom pritiskate krugove od testa dok se peku.
Farinata pak je popularan italijanski poljosnati hleb od leblebija i posebno je popularna po obali između Nice i Pize. Hrskava, tanka kao palačinka i izuzetno je jednostavna za pravljenje, miriše na maslinovo ulje, ruzmarin i leblebiju.
Ova pogača je ukusna kada je upravo ispečena, posuta crnim biberom i morskom solju i obilno garnirana mocarelom, kozjim sirom ili belim sirom u salamuri, zalivenim dodatnom dozom maslinovog ulja i ljutom alevom paprikom, malo maslina. Poslužuje se kao dopuna uz razne vrste salata.
Jermenska pogača Matnakaš takođe je popularna. Njeno ime znači "izvlačen prstima". Odlikuje se zanimljivim oblikom i zlatkasto-smeđom bojom koja dolazi od njenog premazivanja redukcijom zaslađenog čaja.
Tortilja u Meksiku pak je najvažniji garnirung uz sve i osnovni sastojak u mnogim jelima. Ova meksička pogača se pravi jednostavno i veoma je ukusna.
Evo i jednog brzog recepta za tortilja pogače
Biće vam potrebno:
200 grama belog brašna, 200 grama kukuruznog brašna, 1 kašičica soli, 3 supene kašike kravljeg maslaca i 3/4 šolje vode.
Način pripreme:
Prosejte kukuruzno i belo brašno sa solju i dodajte istopljeni maslac. Mešajte smesu dok se ne dobiju mrve. Malo po malo počnite da sipate vodu dok se ne dobije glatka smesa. Podelite je na delove i razvijte pogače prečnika približno 12 centimetara.
Zagrejte tiganj, ali bez stavljanja masnoće. Pecite pogače po 3 minuta sa jedne i 2 minuta sa druge strane.
