Dijetetska vlakna su ona dobijena od jestivih delova biljaka koja se ne usitne ljudskim enzimima za varenje. Dodata vlakna koja predstavljaju vlakna dodata u hranu tokom njihove prerade, sastoje se od odvojenih neprerađenih ugljenih hidrata koji imaju dokazana korisna fiziološka svojstva kod ljudi.
Vrste dijetetskih vlakana
- Celuloza - nalazi se u mekinjama, mahunarkama, grašku, biljnom korenju, kupusu, spoljašnjem omotaču semenki, jabukama;
- Polu celuloza - nalazi se u mekinjama i integralnoj hrani;
- Poli fruktoza
- Smola - nalazi se u ovsenoj kaši, ječmu i mahunarkama;
- Pektini - otkriveni u jabukama, jagodama i citrusnom voću;
- Lignin - otkriven u biljnom korenju, žitu, voću sa jestivim semenjem (kao što su jagode);
- Rezistentni skrob - otkriven u zrelim bananama, krompiru.
Funkcije konkretne vrste dijetetskih vlakana se određuje time da li se klasifikuje kao rastvorivi ili kao nerastvorivi. Rastvoriva vlakna, kao na primer ona koje se nalaze u ovsenim mekinjama, poznata su po sposobnosti da smanjuju nivo holesterola u krvi i da normalizuju nivo šećera u krvi.
S druge strane, nerastvoriva vlakna kao što su ona koja se nalaze u pšeničnim mekinjama su poznata po sposobnosti da stimulišu redovan rad creva. Veoma često korišćeni biljni izvori vlakana sadrže oba tipa - rastvoriva i nerastvoriva vlakna.
Funkcije dijetetskih vlakana
- Smanjivanje nivoa holesterola - slično rastvorivim vlaknima, viskozna vlakna smanjuju serumni holesterol kroz smanjenje absorbcije hranljivog holesterola. Kao dopuna, viskozna vlakna se kombinuju sa žučnim kiselinama koje su jedninjenja nastala iz jetre od holesterola i neophodne su za pravilnu apsorpciju masti;
- Normalizuje nivo šećera u krvi - viskozna vlakna pomažu za normalizovanje nivoa glukoze u krvi kroz usporavanje brzine kojom hrana napušta stomak i kroz usporavanje usvajanja glukoze nakon obroka. Viskozna vlakna takođe povećavaju osetljivost insulina. Kao rezultat toga uzimanje visokih doza viskoznih vlakana igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 2;
- Stimulisanje redovnog rada creva - neke vrste vlakana se nazivaju fermentaciona vlakna jer su dobijeni fermentacijom "dobrih" bakterija koje žive u debelom crevu. Fermentacija dijetetskih vlakana u debelom crevu proizvodi kratkolančanu masnu kiselinu, nazvanu butirkova kiselina koja služi kao ishrana ćelijama debelog creva i pomaže za održavanje zdravlja i integriteta debelog creva.
Mnogo hrane sadrži pet ili više grama vlakana i njihov unos u celosti, u ne prerađenom obliku je izuzetno blagotvoran za zdravlje. U procesu prerade hrana gubi deo ili ceo sadržaj vlakana.
Dijetetska vlakna i najviše ona koja se nalaze u voću, pasulju, ovsu i mekinjama, smanjuju usvajanje određenog leka za smanjenje holesterola kroz povezivanje s lekom u gastro-intestalnom traktu. Dijetetska vlakna takođe smanjuju usvajanje hidralacina, digoksina i litijuma.
Dijete sa visokim sadržajem dijetetskih vlakana mogu da poboljšaju kontrolu glukoza kod ljudi s dijabetesom tipa 2, jer na taj način vode do smanjenja primljene doze insulina ili oralnih lekova za snižennje glukoze, neophodnih za kontrolu šećera u krvi.
Neki lekovi, uključujući i lekove protiv bolova (na primer kodein) i kalcijumovi antagonisti (na primer, verpamil) mogu da izazovu zatvor. Povećan unos dijeteskih vlakana može da umanji zatvor, nastao od tih lekova.
Bogat unos vlakana može da igra važnu ulogu i prevenciji i/ili lečenju sledećih bolesti: rak dojke, kardio-vaskularna oboljenja, rak debelog creva, zatvor, dijabetes, divertikulitis, visok holesterol, sindrom iritiranog creva, gojaznost i dr.
Izvori dijetetskih vlakana
Odlični hranljivi izvori dijeteskih vlakana su: biljke iz porodice repe, slačica, karfiol, brokoli i maline. Laneno seme je sajan izvor dijetetskih vlakana.
Mnogo dobri izvori dijetetskih vlakana su: zelena salata, celer, spanać, mirođija, boranija, patlidžan, borovnice, jagode i laneno seme.
Dobri izvori dijetetskih vlakana su: krastavac, kajsije, tamnoplavi pasulj, grejpfrut, raž, slatki krompir, šećerna repa, heljda, šitaki pečurke i ovas.
Nedostatak dijetetskih vlakana
Nedostatak dijetetskih vlakana u dijeti može da dodvede do niza stomačnih problema - gasova, zatvora i nagomilavanja toksičnih materija iz hrane koje nije dobro prerađena. To s jedne strane može da napravi teške posledice, gojaznost i razvitak bolesti.
Predoziranje dijetetskim vlaknima
Unos dijetetskih vlakana u količini većoj od 50 grama dnevno može da izazove opstrukciju creva kod ljudi koji su osteljiviji na to. Kod većine ljudi, inače, ta količina vlakana će dovesti do poboljšanja zdravlja creva. Prekomerni unos vlakana može takođe da dovede do disbalansa tečnosti što vodi do dehidratacije.
Komentari