Veštački zaslađivači su jedno od najvažnijih otkrića u prehrambenoj nauci. Oni se koriste za zaslađivanje različite hrane i pića, ali za razliku od šećera, kod veštačkih zaslađivača kalorije su svedene na minimum.
Široko rasprostranjena je tvrdnja da veštački zaslađivači zapravo štete zdravlju. Međutim, stručnjaci opovrgavaju ovu tvrdnju. Prema njihovim proučavanjima zaslađivači su putpuno bezopasni za zdravlje ljudi.
Kao svaka hranljiva materija, pre nego što izađe na tržište, i veštački zaslađivači su prošli kroz niz istraživanja, koja proveravaju da li su ispravni za konzumaciju. Istraživanja sprovode najrazličitije organizacije koje su odgovorne za sigurnost hrane.
Takve organizacije su JECFA (Zajednički ekspertski komitet za aditive hrane SZO i organizacije FAO), EFSA (Evropska uprava za bezbednost hrane). Tek nakon dobijanja željenih rezultata, veštački zaslađivači su pušteni na tržište.
Veštački zaslađivači su korisni za ljude koji žele ili treba da smanje količinu kalorija koje unose, sve dok ih uzimaju sa merom. Veliki deo njih je bezopasan za upotrebu čak i od strane trudnica, porodilja, dece i dijabetičara. Evo i nekih od najpoznatijih veštačkih zaslađivača.
Saharin
Saharin je jedna od najstarijih i najistraživanijih veštačkih boja. Otkriven je još 1879. godine. Tokom godina nekoliko puta je bio dodatno testiran zbog različitih sumnji, ali uvek je bio proglašavan bezopasnim. Saharin je 300 puta slađi od šećera. Sreće se u nizu gaziranih pića, slatkiša, dresinga i drugog. Njegov preporučujući dnevni unos je do 0.2 grama.
Sukraloza
Sukraloza je ušla u upotrebu tokom 60-ih godina XX veka. Pre toga je prošla više od 100 različitih istraživanja, od kojih je svako dokazalo njenu sigurnost. Sukraloza se sreće u zamrznutim desertima, sirupima, vaflima i drugom. Njen preporučujući dnevni unos je isti kao kod saharina - do 0.2 grama.
Aspartam
Aspartam je odobren za upotrebu 1974. godine. Njegova ponovno sprovedena istraživanja tokom 80-ih godina dokazuju da on nema nuspojave na ljudsko telo. Danas je aspartam najšire korišćeni veštaćki zaslađivač. On je 220 puta slađi od šećera. Sreće se u bezalkoholnim napicima, bombonama i drugom. Njegov preporučujući dnevni unos je do 3.5 grama.
Acesulfam K
Acesulfam je otkriven 1967. godine u Nemačkoj. On je blizu 200 puta slađi od šećera, njegova slatkoća je skoro ista kao kod aspartama. Ima blago gorak ukus, ali on se ne oseća kada je iskombinovan sa drugim zaslađivačima. Prema nekim naučnjacima acesulfam pogoršava funkcije nervnog i kardiovaskularnog sistema. Njegov preporučujući dnevni unos je do 1 gram.
Ciklamat
Ciklmat je otkriven 1937. godine. On je oko 50 puta slađi od šećera, ali veoma podseća na njegov ukus. Ciklamat ima od 2 do 8 puta slabiji ukus od ostalih zaslađivača. Često se koristi u kombinaciji sa saharinom. On je u mnogim državama zabranjen, obzirom na to da nisu sve materije koje ulaze u njegov sastav dobro istražene. Njegov preporučujući dnevni unos je do 0.8 grama.
Ksilitol
Ksilitol se smatra najbezopasnijim prirodnim zamenikom šećera. On je sladak skoro koliko i šećer. Ksilitol se često preporučuje kao zamena za šećer. Smatra se da ovaj zaslađivač može da uspori starenje, da pomogne telu da izgradi imunitet na bolesti i da ga štiti od niza bolesti. Ksilitol se sreće u nizu proizvoda - u pasti za zube, žvakaćim gumama bez šećera, nekim pecivima, obzirom na to da nema zaostali ukus.
