Palmin šećer je prirodni zaslađivač, koji se dobija od cvetova šećerne palme. Ova namirnica je dobro poznata meštanima Kambodže, Indonezije, Šri Lanke, Malezije i Vijetnama, a na naše tržište se palmin šećer tek nedavno pojavio.
Pre nego što se detaljno upoznamo sa ovom vrstom šećera, nije na odmet da se upoznamo i sa drvetom, zahvaljujući kome danas dobijamo ovu odličnu zamenu za šećer. Šećerna palma je vrsta drveta palme, koja je tipična za mesta kao što je Afrika, Azija i Nova Gvineja. Ova palma uspeva u Kambodži, Vijetnamu, Nepalu, Indoneziji, Kini i drugim zemljama, koje imaju slične klimatske uslove.
Šećerna palma može dostići visinu do 25 - 30 metara i može živeti čak i do 100 godina, tj. čitav jedan vek. Stablo ovog drveta je jako u osnovi, a zatim se sužava nagore i može imati braon boju, pa čak biti i sivo. Listovi su zelene boje (vremenom dobiju braon boju), perasti i usmereni ka spolja. Tokom prvih godina života, mlado drveće ne raste velikom brzinom, ali se to kasnije nadoknađuje. Cveta u vidu malih cvetova, koji se kasnije koriste za dobijanje palminog šećera.
Palmin šećer je sam po sebi veoma važan zaslađivač, koji ima kristalnu ili zrnastu strukturu. MOže imati karamel ili braon boju. Ima sladak ukus, koji se slobodno može porediti sa običnim šećerom. Palmin šećer se dobro rastvara u napicima i lako se topi pri zagrevanju. Ovo je čak odlična i potpuna zamena za sve ostale zaslađivače.
Sastav palminog šećera
Palmin šećer se često meša sa kokosovim šećerom, jer se obe namirnice dobijaju na sličan način. Međutim, činjenica je da se za dobijanje obe vrste šećera koriste cvetovi dve različite biljke, pa je to razlog da postoji razlika u sastavu ove dve vrste šećera.
Ispitivanja su pokazala da palmin šećer sadrži ugljene hidrate, gvožđe, kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum, cink. Takođe, ova vrsta šećera je izvor vitamina B1, vitamina B2, vitamina B3 i vitamina B6.
Proizvodnja palminog šećera
Kao što smo već spomenuli, palmin šečer se dobija od cvetova šećerne palme, tačnije od nektara ovih cvetova. Da bi se dobio šećer, potrebno je da se cvetovi pažljivo prerade i da se dobijena tečnost sakupi u posebnim posudama.
Zatim se ta tečnost zagreva i kuva, dok se ne zgusne i ne dobije strukturu sirupa. Dobijeni sirup se ostavlja neko vreme, dok se kristalizuje. Dobijeni kristali mogu biti različitog oblika i obično im boja varira od zlatne do braon.
Takođe je moguće da se sok od cvetova šećerne palme osuši na suncu. Ova varijanta je još bolja, jer se na taj način mogu sačuvati veće količine minerala i vitamina, koji se nalaze u palmi.
Iako dobijanje palminog šećera na prvi pogled ne izgleda teško, istina je da ovaj proces iziskuje posebnu pažnju, vreme, strpljenje, kao i fizički napor da se proces privede kraju. To, svakako, utiče na cenu proizvoda i on je obično skuplji od običnog belog šećera.
Sa druge strane, tehnologija proizvodnje palminog šećera ne podrazumeva rafinisanje i beljenje, a to je i razlog da ova vrsta šećera ima velike prednosti u odnosu na druge zaslađivače, uključujući i steviju, koja se može naći u obliku praha.
Koristi od palminog šećera
Palmin šećer nije koristan samo na jedan ili drugi način, već su njegove prednosti mnogo veće. Jedna od najvećih prednosti ovog šećera jeste ta što ima nizak glikemijski indeks. To znači da ga organizam sporije usvaja i na taj način se nivo glukoze u krvi postepeno povišava, a ne odjednom.
Glikemijski indeks ne dostiže ni 35, za razliku od meda, gde je pomenuti indeks skoro 60, a kod belog šećera dostiže čak 105. Upravo je to važno za osobe koje imaju dijabetes, kao i za one koje imaju problem sa gojaznošću, pa je kod takvih osoba veoma važno da im se šećer u krvi ne poveća naglo nakon obroka.
Budući da je ova namirnica nerafinisana, kod nje su sačuvani vitamini i minerali. Svi oni su od velikog značaja za razvoj našeg organizma i jačanje imunog sistema. Materije u palminom šećeru blagotvorno deluju na nervni sistem, srce, kosti, zube, mišiće. Takođe, poboljšavaju stanje kose i kože, a tako i pozitivno utiču na lokomotorni sistem.
Još uvek se ne zna da li palmin šećer izaziva neželjene reakcije, kao što se to tvrdi za veštačke zaslađiveče kao što je saharin, acesulfam K, ciklamat, aspartam i drugi. Treba pomenuti da naučnici upozoravaju da se konzumacija navedenih materija dovodi u vezu sa glavoboljom, apatijom, nervnim rastrojstvima, nedostatkom apetita i mučninama. Takođe, pojavile su se i tvrdnje da redovna konzumacija ovih veštačkih zaslađivača i zamena šećeru dovode do menjanja mehanizma receptora za ukus, kao i do gomilanja suvišnih kilograma.
Svakako, na tržištu sada već postoje i prirodni zaslađivači kao što je stevija i sok od agave. Ipak, stevija ostavlja ukus u ustima nakon konzumacije, a kao takav, on se ne dopada svakom konzumentu, a takođe za nju je poznato da se ne topi, pa se ne može koristiti u kulinarstvu.
Sok od agave je takođe postao popularan kao zaslađivač, i to zbog svog niskog glikemijskog indeksa. Međutim, postoji znatna doza rezervisanosti i sumnjičavosti po pitanju ovog soka, jer se ustanovilo da ga neki dostavljači zamenjuju sa kukuruznim sirupom, koji ima visok sadržaj fruktoze.
Kuvanje sa palminim šećerom
Palmin šećer je odlična zamena za šećer, koja se gotovo i ne razlikuje po ukusu. Sposobnost ove vrste šećera da se lako topi, kao i prijatan i sladak ukus, čini ovaj šećer odličnim sastojkom raznih keksova, galeta, mafina, kolača, kremova, voćnih jogurta i raznih drugih deserata.
Takođe, uspešno se koristi i kao zaslađivač toplih napitaka, kao što su čaj ili kafa ili, pak, može poslužiti i kao zaslađivač raznim šejkovima, voćnim sokovima, smutiju, itd.
Komentari